Izvor: Politika, 03.Sep.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministar kulture nije došao
Umesto ministra kulture,na svečanom otvaranju pojavio se Đorđo Napolitano provevši veče sa euforičnim Kventinom Tarantinom
Od našeg specijalnog izveštača
Venecija, Lido – Sve je na Venecijanskom festivalu politika. I sponzori i odabir filmova i zvanice i sve ono što se „mota” oko crvenog tepiha na Lidu. Pa kada je već tako, zašto se na svečanom otvaranju nije pojavio ministar kulture u vladi Silvija Berluskonija – Sandro Bondi kada mu je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najznačajnijoj filmskoj manifestaciji u Italiji i jednoj od najznačajnijih na svetu, svakako bilo mesto?
Razlog je sasvim prozaičan, u skladu sa povremenim šokantnim potezima vladajuće političke opcije i u skladu sa manirima ministra Bondija,koji je i proletos sam sebi načinio medveđu uslugu, kada je poslao protestno pismo i bojkotovao Kanski festival zato što je u program uvrstio „antiberluskonijevski film” Sabine Gucanti – „Drakila”, što je dotičnom dokumentarcu samo pospešilo gledanost, popularnost i prodaju. Kako ni Berluskoni sam sebe ne štiti onoliko koliko ga štiti Bondi, ministar kulture odlučio se za bojkot Venecije zato što festivalski čelnici nisu uvrstili u program jedan film koji je afirmativan po njegovog šefa i idola (inače, Italijani na ovogodišnjoj Mostri imaju 41 film!).
Bondijevo neprisustvovanje svečanom otvaranju festivala više je intrigiralo inostrane izveštače nego same Italijane, koji na pomen Bondijevog imena uglavnom samo odmahuju rukom. Za mnoge je bilavažnija činjenica da je festivalskom početku prisustvovao lično predsednik Republike Italije Đorđo Napolitano, što je počast kakva se festivalu odavno nije desila. Nije se desila ni predsedniku žirija Kventinu Tarantinu ni Darenu Aranofskom, Natali Portman, Džesiki Albi, koji su sa predsednikom Napolitanom sedeli u VIP loži na partiju organizovanom u Hotelu „Ekscelzior”, posle svečanog otvaranja i svetske premijere filma „Crni labud” Aranofskog. Okolo su se šepurile starlete i italijanski filmski establišment odeven po poslednjoj modi.
Je li zabavno biti ove godine na Lidu? Zabavno nije, ali uzbudljivo i krajnje neizvesno svakako jeste. I uzbuđenje i neizvesnost vezani su za svakodnevno preskakanje rupa i montažnih barijera oko festivalske palate (čuveni predratni Kazino na Lidu) i Sale Grande. Lido je pretvoren u veliko gradilište i sasvim je neprimeren festivalu i njegovom ugledu. Ukoliko ne upadnete u rupu, „zakucaćete” se u montažni zid koji neuspešno krije pravi ambis u kojem će jednog dana nići temelji nove festivalske palate, neopisivo ružnog izgleda. Ni legendarni hotel „De Ben”, poprište Viskontijevog filma „Smrt u Veneciji”, više ne postoji. Okovan je skelama i okružen dizalicama. Kada građevinari ovde budu završili posao, mesto odmora evropskog i svetskog krema i monarhista, biće pretvoreno u luksuzne stambene apartmane.
Ništa na Lidu više nije isto. Ni čuveni „Leone bar”. Umesto kafeterije u kojoj su se održavali dnevni filmski susreti i sastanci, nikao je suši restoran. Cipele se izuvaju još pred ulaznim stepeništem. I taman kada prebrodite građevinske zamke i sve „modernističke novotarije”, naiđete na euforičnog predsednika Tarantina kako sa tri prsta uzdignuta uvis, svaki čas pozdravlja fotoreportere i svog drugara Roberta Rodrigeza koji je sa kaubojskim šeširom na glavi, u otkopčanoj košulji i vidno otkrivenim tetovažama, predstavio svoj krvavi akcioni film „Mačete”. I da tu ne bude kraj festivalskog početka, iznebuha je na crveni tepih stigla i „crna gazela”, kraljica modnih pista i „krvavih dijamanata” – Naomi Kembel. U crnoj, dugoj haljini sa najnevinijim osmehom na licu, ušetala je u Salu Grande na svečanu premijeru takmičarskog filma „Miral” Džulijena Šnabela u kojem jednu od glavnih uloga tumači Frida Pinto.
Dubravka Lakić
objavljeno: 04/09/2010
