Izvor: Blic, 23.Jun.2016, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš Timotijević: U POZORIŠTU JE MAFIJA
Miloša Timotijevića (41) TV i filmska publika zna po ulogama poručnika Zeca u “Čizmašima” i Vasiljevića u “Vojnoj akademiji”, kaplara Čuturića u “Ravnoj gori”, vaspitača Ilketa u “Ničijem detetu”... a posle dve decenije rada prvi put je dobio i glavnu ulogu, u filmu Nikole Ljuce “Vlažnost”.
- Bio sam strpljiv. Naučiš da čekaš na snimanju. Od 12 radnih sati, radite tri, a onih devet je čekanje. Strpljenje stekneš s godinama i iskustvom - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Timotijević za “TV & pop kulturu”.
Uloga vaspitača Ilketa u „Ničijem detetu“ vam je baš legla?
- Socijalni rad mi je bio aternativa ukoliko ništa ne uradim sa glumom. Upisao sam Fakultet političkih nauka, hteo sam da se bavim socijalnim radom. Imao sam sreće što sam glumu upisao iste godine. Uloga u “Ničijem detetu” bila je ono što sam priželjkivao i što volim. Nije mi bitno da li igram pozitivca ili negativca, bitno mi je da bude što kompleksnija uloga i da posao uradim što bolje.
U sedam projekata tumačili ste razna uniformisana lica...
- Ja sam od one generacije koja je poslednja služila vojni rok, tu sam se očeličio. To mi je pomoglo da se snađem dobro u ulogama vojnika, a i ljudi kažu da mi dobro stoji uniforma. Jako poštujem taj poziv. Ipak, nikada ne bih zamenio glumački posao za vojnički život. To su sušte suprotnosti.
Film Andželine Žoli u “U zemlji krvi i meda” ovde je dočekan na nož, a posebno su kritikovani naši glumci, među njima i vi?
- Ovo je zemlja kontrasta, suprotnosti, malo paradoksa i apsurda. U isto vreme kada optužuju nas glumce da smo izdajnici, haški optuženici se slave. Mnogo bi mi draže bilo da su ti ljudi pljuvali film iz perspektive kvaliteta tog ostvarenja, jer iskreno rečeno film je loš. Da su ga pogledali pa na tom nivou čerečili, to bi bilo onda sasvim u redu. Ali da se glumci dovedu na isti nivo sa nekim izdajnicima našeg naroda, to je loše i mislim da je to korišćenje našeg posla da bi se zamaskirale neke prljave radnje koje se dešavaju.
Politika se previše umešala?
- Oduvek je bila umešana. Od petooktobarskih promena 2000. krenule su stvari da se menjaju. Od 2004. stvari su se postavile ovakvim kakve su danas, što je jako loše. Političari se mnogo mešaju u kulturnu politiku. Shvatili su da tu postoje neki novci koji oni mogu da utaje i sklone. Koliko su oni krivi toliko su krivi i kulturni radnici koji su to dozvolili, uključujući i mene.
Vas nema u politici?
- Nikada! Ja sam jasno ideološki profilisan, ali nikada ne bih ušao u političku stranku. To je moja lična stvar kao što je i vera lična stvar. Kolege koje se late politike najčešće završe u politici i mogu da se istog trenutka oproste od umetničkog života. Ne od glume, već od umetnosti.
Svi tvrde da je kultura bitna za društvo a najmanje se ulaže u nju?
- Zato smo tu gde jesmo. Pogledajte kada se desila Fukušima u Japanu. Ljudi su ulazili u razorene prodavnice, uzimali su vodu i ostavljali novac na pultu. To je ono što se zove civilizacija i kultura. Mi mislimo da su tradicija i kultura to što imamo crkve i ruševine po gradu. To nije tačno. Država ne shvata razliku između žive i mrtve kulture. Novac se previše ulaže u zaštitu mrtve kulture a živa koja se trenutno stvara je zadnja rupa na svirali. I to zato što niko ne želi narod koji ume da misli i da bude kreativan, nego žele radilice i robove.
Da li su danas poznanstva najbitnija za dobijanje uloge?
- Poznanstva nekada nisu ni nužna. Ljudi se u našem poslu okupljaju i jako je bitno da radite sa onima koji vas razumeju. Zato su te klike normalne i nisu one nužno negativne. Najčešće je to tako što se tiče filmova, ali kada je pozorište u pitanju to je već jedna ozbiljna mafija. Jedan zatvoreni krug ljudi već godinama ne dozvoljava, sada je i grad blokirao, zapošljavanje glumaca. U redu je da se 10 odsto partijskih drugova zaposli u javnom sektoru po raznim firmama, ali nije u redu da se zaposli 15 glumaca u gradskim pozorištima. To je farsa i svima je to jasno, ali svi ćute i trpe i zato smo tu gde jesmo.
Niste stalni član nijednog teatra?
- Nikada nisam ni bio. Ja sam čovek koji ima svoju agenciju i sam sebi uplaćujem doprinose. Porezi kod nas na umetničke ugovore su jezivi. Država očigledno radi na tome da satre i kulturu i umetnost, tako da jednog dana očekujem da svi budemo prodavci u Mek Donaldsu.
NEZABORAVNI TRENUCI
- Ono što će mi uvek ostati urezano u pamćenju je, moje prvo stupanje na scenu, gde sam uskakao u predstavu Radmile Vojvodić “Prenceza Ksenija od Crne Gore”, koja je bila na Sterijinom pozorju pred 1200 ljudi. Dok smo moja koleginica sa klase Aleksandra Guberinić i ja igrali, iza nas su sedili Mira Stupica i Miša Janketić. Sa jedne strane to je bilo moje prvo profesionalno krštenje, a sa druge saradnja sa našim velikim glumcem Aleksandrom Berčekom u “Čizmašima”. Imao sam veliki problem kada me je reditelj Zeka pozvao da igram poručnika Vasiljevića zato što je dosta slična sa ulogom u “Vojnoj akademiji”. Ipak, sebi sam dokazao, ali ne znam da li sam i mlađim kolegama, da jako sličan lik može da se odigra na dva potpuno različita načina - kaže Miloš.
.jpg)
