Izvor: B92, 09.Dec.2012, 13:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miloš Lolić: Pozorište nije sprdnja

Reditelj Miloš Lolić, koji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu priprema "Otela", izjavio je Tanjugu da mu je to jedna od omiljenih Šekspirovih tragedija, a da je tema toliko široka da se nada da će svako u publici naći svoj lik i nešto za šta može da se veže.

"Priča je kompleksna i zahvata niz različitih tema, od intimnih - ljubomore, izneverenog poverenja, prijateljstva... do onih koje se iščitavaju na višem nivou kao što je manipulacija, bilo politička bilo u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međuljudskim odnosima", rekao je mladi reditelj, ističući da je to već treći put kako ima sreću da radi u JDP-u.

Naslovnu ulogu igraće Vojin Ćetković, a u ansamblu su Nikola Đuričko, Milena Živanović, Branislav Lečić...

Lolić je naglasio da je izazov za svakog mladog čoveka da se bavi Šekspirom i ispričao šalu iz doba studija: Zašto si upisao pozorišnu režiju? Pa da bih jednog dana režirao Šekspira!

"Sada mi se čini da to i nije šala. Na probama imate osećaj da se bavite ozbiljnom, pravom lliteraturom. To više i nije stvar pozorišta, to je literatura koja vas nadilazi u svakom smislu i treba da joj se sasvim posvetite. Već osećam kako me sve to menja", izjavio je on.

Na pitanje u kom će stilu biti njegov "Otelo", odgovorio je da ga zanima minimalizam u pozorištu i šire, u smislu minimal arta u vizuelnim umetnostima i da je takva i muzika koju sluša, ali da "ta forma, pozorišni izraz - minimalizam nije nešto što nameće tekstovima koje radi".

"Pokušavam da osetim do koje mere me određeni tekst u to sam vodi. Kada se čita drama, ona je minimalizam po sebi, postoje uvek najpre reči, govor. Posle, kada uđete u proces zamišljanja predstave, pa kasnije u radu sa glumcima, sve ostalo dođe kao dekoracija, jer ono zbog čega smo se svi okupili jesu te reči", objasnio je on.

Lolić je ove jeseni dobio nagradu "Politike" za režiju na Bitefu, za "Krvave svadbe" koje je radio u Folksbine u Minhenu i austrijsku nagradu "Nestroj" za predstavu "Magično popodne" u bečkom Folksteatru.

"Nagrade znače, zato što ih dobijate od stručne javnosti, neku vrstu potvrde da to što radite ima smisla, da je razumljivo i da se isplati, a sa druge strane, ne menjaju mnogo. U pozorištu ste uvek nekako na nuli, svaka nova predstava traži da se počne od početka i ni jedna nagrada vam neće pomoći da se, na primer, probijete kroz Šekspira", izjavio je on.

Lolić je dodao da su nagrade izuzetno bitne kada se dobiju u mladosti, kao pokazatelj da sistem obraća pažnju na ono što mladi ljudi rade.

"Nažalost, kod nas situacija dugo nije bila takva da se uopšte obraća pažnja na mlade. Tako je tek od nedavno", rekao je on, pominjući nagrade koje su, pored njega, dobili Ana Tomović, Anđelka Nikolić, Boris Liješević i dodajući da oni sa tridesetak ka godina i nisu više toliko mladi.

Lolić već ima ugovorene angažmane za narednu godinu. Čeka ga opet Minhen, gde će režirati Koltesovog "Roberta Cuka". Premijera je zakazana za maj 2013. Sledi Ljubljana, gde će raditi treći put u karijeri, pa ponovo Beč.

"Sad se to već zavrtelo. Radujem se povratku u minhenski Folksbine. Kada sam došao tamo, niko me nije znao, ali sam doživeo neverovatno poverenje. Znate, u Beogradu radite deset godina i doživite da vas gledaju sa strane, neki neće ni da vam se jave", napomenuo je on.

Na molbu da uporedi pozorišni sistem u Srbiji i Nemačkoj, primetio je da bismo mogli mnogo toga da iskoristimo od njih, ne samo u oblasti teatra.

On je podsetio da smo mi preuzeli tamošnji pozorišni model još u vreme Austrougarske - institucionalni repertoarski teatar sa stalnim ansamblom, "mada kod njih glumci nisu doživotno na plati".

"Imamo isti sistem, ali mi se čini da ovde, iz meni nepoznatog razloga, to ne funkcioniše baš najbolje. U Nemačkoj se takođe upravnici postavljaju političkim putem, međutim, ili je sve do te mere uređeno da niko ne može da koristi pozicije za svoje sitne interese ili je, plašim se da zaključim, mentalitet drugačiji", rekao je on.

Lolić je istakao da je najbitnija stvar koju je tamo uvideo "i koja je i nama potrebna, i to ne samo zbog pozorišta - decentralizacija".

"Ja sam tamo radio u Minhenu, što znači kao na primer u Kragujevcu ili Kikindi. To govori o decentralizovanoj državi gde Minhen i Frankfurt i Hamburg mogu da proizvedu bolje predstave od glavnog grada, bogatiji su. Decentralizacija zapravo pomaže celom sistemu, čini da se pokreće", ocenio je on.

Lolić je dodao da je "uže gledano, možda nama u pozorištu potrebno samo da budemo malo ozbiljniji u tome što radimo".

"Ponekad mi se učini da mi na pozorište gledamo kao na neku vrstu sprdnje, kao eto tamo se ljudi zezaju i zabavljaju, baš im je lepo i trala...la. Onda i publika dođe da se sa njima zabavlja.

U Nemačkoj, bez obzira što i oni mogu da se zabavljaju, veoma ozbiljno pristupaju teatru. Sat pre predstave dramaturg drži gostima i gledaocima koji su voljni da dođu ranije predavanje šta je to što će gledati. Znači, imate i publiku koja je zainteresovana da uđe u predstavu dublje od onoga što je samo na sceni. Ceo sistem je na ozbiljnijem nivou", rekao je on.

Na pitanje o stanju u kulturi u Srbiji tokom 2012. godine, odgovorio je da ima dosta negativnih utisaka.

"Evo Narodno pozorište je pre neki dan gorelo, druga pozorišta u Srbiji su već odavno izgorela, novca za produkciju predstava nema, a nema više ni zainteresovanih u vlasti koji će podržati kulturu, što je skandal po sebi.

"To znači da imamo vlast koju ne zanima koji je identitet ovog naroda, ove države i društva, već samo obrtanje para koje će završiti u njihovom džepu, a ne koje će se ulagati u razvoj, u obrazovanje", ukazao je Lolić.

Ipak, ima i pozitivnih utisaka i to vezanih za mladu generaciju. Uz pomenute pozorišne reditelje, tu je i "jak talas mladih filmadžija", rekao je on navodeći filmove Maje Miloš, Nikole Ležaića, Mladena Đorđevića...

"To su sve mladi ljudi koji čine velike pomake, ne samo za našu kulturu, nego i u evropskim okvirima. Velika je šteta što nema ko to da podrži, što je sistem suštinski nepatriotski, ako me razumete, sistem koji nema interesa ni svest da se tek kroz kulturu razvija nešto što oni tako ponosito zovu nacija. Znate, nacija se ne razvija kroz navijače", zaključio je Lolić.

Nastavak na B92...