Izvor: Politika, 11.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milka Stojanović na krilima belkanta
Godina 2007. je za Milku Stojanović veoma značajna. ABC Cambridge International Biographical Centre uvrstio ju je među 100 vrhunskih muzičara sveta."Pevačko čudo" Milke Stojanović ima dvostruki koren. Prvi njegov ogranak izvire iz krila prirode. Kada je ženski glas u pitanju, taj dar koji u svetu muzike nosi naziv dramski sopran ponajveći je i najređi. Boja glasa kakvu je Milka Stojanović primila na dar od prirode javlja se na muzičkoj sceni sveta u intervalima koji obeležavaju istoriju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koliko je retka ta pojava potvrđuje mišljenje vrhunskih eksperata da u ovom stoleću koje se bliži kraju, među velikim sopranima svetske operske scene na kojoj blistaju imena Tebaldi, Kunc-Milanov, Kalas, Kabaje, nije bilo glasa s tako izraženom dramskom bojom kakav je glas Milke Stojanović.
Ali, priroda ne bi dovršila svoje čudo da Milki Stojanović, uz takvu boju glasa nije darovala i muzikalnost i smisao za scenski izraz i sugestivnu pojavu. U to čudo spada i prirodna saobraženost boje glasa i karaktera, saobraženost ličnosti, temperamenta i mentaliteta Stojanovićeve dramskoj boji njenog glasa. Taj bogomdani sklad glasa, lika i ličnosti predodredio je Milku Stojanović za protagonistkinju dramskog operskog repertoara, omogućio joj da lako "uđe" u likove velikih rola operske scene kao što su Violeta, Norma, Đokonda, Aida, Abigaila, Toska, Leonora, Dezdemona, Amelija i druge.
Drugi krak pevačkog čuda Milke Stojanović izbija iz osnove na kojoj počiva uspeh svakog operskog umetnika – iz dobre pevačke škole, iz ozbiljnog muzičkog obrazovanja, iz velikog, samopregornog rada i ogromne ljubavi prema svojoj profesiji. Samo usavršena vokalna tehnika mogla je da izrazi sve mogućnosti tako izuzetnog glasa kakav je dramski sopran Stojanovićeve. Takav glas i takva tehnika bili su zalog njenog meteorskog uspeha koji će je, još u najranijoj mladosti, učiniti zvezdom Beogradske opere a zatim odvesti dalje na velike svetske pozornice: Metropoliten operu u Njujorku, Bečku državnu operu, Boljšoj teatar u Moskvi i mnoge druge.
Glas koji već decenijama odjekuje muzičkim prostorima sveta biće zauvek zapamćen po svojoj jedinstvenoj, neponovljivoj boji u kojoj su čudesno spojeni blistava zračnost i tamna, dramska tenzija. Boja tog glasa, produbljena snagom dramskog doživljaja, čini da se neke poznate arije, poput čuvenog Verdijevog "Pače" u interpretaciji Milke Stojanović pretvaraju u autentične kreacije koje imaju snagu otkrovenja kakva se ne slute u interpretacijama drugih soprana. Takve kreacije u izvesnom smislu nadilaze i samu ideju kompozitora koji bi možda, i sam bio zatečen kad bi mogao da ih čuje, zapisao je Đorđe Kadijević.
Milka Stojanović rođena je u Beogradu. Otac joj je rodom iz Natalinaca a majka Vranjanka, upoznali su se u Skoplju gde su oboje radili. Njihove porodice bile su vrlo brojne. Majčina sa desetoro, očeva sa šestoro dece. Otac je bio neobičan čovek, bavio se gimnastikom, bio član Sokolskog društva. odvažnost, po sopstvenom priznanju, Milka je nasledila od njega, što joj je pomoglo da donosi odluke u prelomnim trenucima, svojstvene svakoj velikoj karijeri.
Tridesetih godina 20. veka roditelji su se preselili u Beograd. Tu su rođene dve ćerke: Milka i Zagorka.
Majka, poštanski službenik, rano se penzionisala i posvetila porodici. Milka ju je zvala "Gospođa Mikober" po ličnosti iz Dikensovog romana "David Koperfild" kojoj jela na šporetu zagorevaju, u kući brojna dece prave lom a ona ushićeno gleda kroz prozor i govori: "Bože, kakav lep dan!" Bila je Milki nesebična podrška i pomoć. Otac je radio u pošti. Posle Drugog svetskog rata bio je osnivač preduzeća "Telefonkabl" u kojem je radio do kraja svog radnog veka.
Nastavak feljtona čitajte u štampanom izdanju
[objavljeno: ]
