Izvor: Blic, 01.Feb.2015, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miljkovićevi dani u Zagrebu
U Zagrebu će 12. februara, prvi put posle devedesetih godina, biti obeležena godišnjica smrti srpskog pesnika Branka Miljovića, koji je preminuo na taj dan 1961. godine na Cmroku.
Pesnikinja i organizatorka “Miljkovićevih dana” Magdalena Došen kaže za “Blic” da je posebno srećna jer je zaljubljenik u Brankovu (prejaku) reč.
- Program još oblikujemo, ali svakako ćemo imati okrugli sto, čitanje poezije na Cmroku gde je umro, akciju “Miljković u mreži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grada”... Kako smo u trci s vremenom, a još nemamo ni proračun, nećemo verovatno zvati nikoga iz Srbije ove godine, ali planiramo da događaj postane tradicionalan, kao i saradnja sa Srbijom - veli ona.
Pesnikinja napominje da se danas o Branku Miljkoviću “u Hrvatskoj rijetko govori i piše, ali unatoč tome činjenica jest da je taj veliki srpski pjesnik posljednje mjesece svog života proveo u Zagrebu”.
- Programom “Miljković u mreži grada” želimo da se njegova poezija izvodi u javnom prostoru na raznim na punktovima širom Zagreba i na taj način pokušamo da je približimo publici. Ove godine manifestaciju pokrećemo po prvi put, ali nam je želja da događanje postane tradicionalno pa bi program sledeće godine trebalo da obuhvati i pesnički konkurs - kaže Došen.
Pomen 12. februara
- Nažalost, neću moći da idem u Zagreb jer svake godine 12. februara dajem pomen stricu. Tada se na Brankovom grobu okupe njegovi prijatelji, pesnici, umetnici - kaže Nišlija Goran Miljović, bratanac pesnika, kome je Branko i dao ime po hrvatskom pesniku Ivanu Goranu Kovačiću.
Mihajlo Pantić: Mit o preranom odlasku
Mit o preranom odlasku jedan je od najčešćih i najstabilnijih mitova u književnosti. Mnoge primere za to nalazimo i kod nas i u svetu: Rembo, Lotreamon, Jesenjin, Silvija Plat... Branko Radičević, Dušan Vasiljev, Kosta Abrašević i, naravno, Branko Miljković. U našem veku taj mit se proširuje i na polje popularne kulture: Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison, Kurt Kobejn, Milan Mladenović... Opšta karakteristika tog mita je priča o geniju koji je stigao da se za vrlo kratko vreme u potpunosti ostvari, sa takvom umetničkom snagom da je njegov rad postao obavezujući za datu umetnost (naročito poeziju), pa se često uzima za meru vrednosti i stvaralački obrazac, a sama umetnikova ličnost s vremenom dobija prenaglašene, upravo mitske dimenzije, podložne raznim mistifikacijama, stalnom iznalaženju novih, „presudnih” biografskih detalja i ispredanju manje ili više verovatnih priča. To ne prestaje, i mit time raste. Izvanredan primer za to je Branko Miljković, sugestivan i uticajan pesnik, o kome je pisano mnogo, i to sa dobrim razlozima. Međutim, kao i u svakom mitu preranog odlaska sama umetnikova figura s vremenom natkrili njegovo delo. Svi su čuli za Remboa ili Kurta Kobejna, ali malo ljudi zna da navede neku njihovu pesmu. Ne bi bilo dobro da se tako nešto desi i Branku, da neproverljiva priča o načinu na koji je umro, baci u senku njegove ekspresivne pesme.
