Izvor: Blic, 26.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionski troškovi a zgrada propada
U Narodnom muzeju na sve strane prokišnjava, zidovi su potklobučeni, fleke su čak i oko radijatora, u galeriji gde je bila stalna postavka na plafonu trag od nedavnog pljuska, na podu takođe, jedino su uredno složene prazne kutije za pakovanje umetničkih dela. Na krovu komade oluka raznosi vetar. Dve skulpture umotane u zelenu mrežu da se ne bi krunile... Umetnička dela nulte kategorije, kao što su „Miroslavljevo jevanđelje" ili „Avarski pojas", sklonjena su u Trezor Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke i Narodnu biblioteku. Ostala su tu u zdanju na Trgu Republike. Stiče se utisak da je osnovna delatnost Muzeja - čuvanje dela, ne samo izlaganje - dovedena u pitanje.
Narodni muzej u Beogradu zatvoren je od 2001. godine - tvrdi Ministarstvo kulture. „Narodni muzej nije zatvoren - samo radi koliko može. Stalna postavka je sklonjena 2003. godine, radi priprema za rekonstrukciju", kaže direktorka. Rekonstrukcija bi u ovom trenutku trebalo da je u završnoj fazi, ali nije ni započela. Sad se spominje tek 2017. godina. Ko je za to kriv?
Ministarstvo kulture je nedavno obelodanilo da je ekspertizom utvrđeno da su ugovori potpisani sa „Kunstransom" (firmom angažovanom da izgradi depo za privremeni smeštaj dela) „štetni po državu". Drugim rečima, država neće da plati zakup – 35.000 evra mesečno. Ova činjenica, kao i ona da je za ovu godinu izdvojeno samo šest miliona dinara za rekonstrukciju, uticala je na Upravni odbor da podnese ostavku, jer više ne vidi svoju svrhu.
Sve češće se u javnosti čuje da je projekat rekonstrukcije preskup (predračun iz 2006. godine iznosio je 2,322 milijarde), da za zakupom depoa nema potrebe, postavlja se pitanje zašto nije bilo konkursa i tendera.
Zamerke i dalje pljušte na sve strane, traži se odgovornost nadležnih. Ministarstvo je izgleda uzelo stvar u svoje ruke. Hiljadu problema je pred njim. Kojim redom ih rešavati?
Mnogi misle da je jedino realno rešenje adaptacija zgrade, odnosno novi projekat. Ne samo zbog toga što za postojeći novca nema, nego i zato što je loš: njime se ne dobija veći izlagački prostor, dnevno svetlo se meša sa veštačkim, kancelarije kustosa daleko su od depoa...
Tvrdi se da je adaptacija prostora moguća bez izmeštanja dela. To što s plafona curi na sve strane, da se popraviti.
Kako god da je bilo i koliko god da je novca do sada uloženo u pripremu rekonstrukcije, sada pod hitno treba nešto učiniti da se zdanje ne uruši. Ministar poručuje da je „cilj da se Narodnom muzeju vrati osnovna delatnost i to kroz etapni rad na rekonstrukciji zgrade, u skladu sa pravnim okvirom, kako bi se njegova vrata u razumnom roku otvorila za građane".
Postavlja se pitanje kako dalje raditi bez revizije projekta. „Blic" postavlja i pitanje nije li se u želji za savršenstvom bez mane izgubio kontakt s realnošću. I da li se, ne samo zbog štetnog ugovora sa „Kunstransom", ušlo u pogrešan voz (čije su i sve stanice neminovno pogrešne). Jeste već potrošeno 125 miliona i 500.000 dinara, ali treba li da se sunovratimo u bezdan da bi se isterao mak na konac, čak i ako su od 2000. godine svi involvirani imali najbolje namere. Najzad, kako spasti obraz i pred kiparskom fondacijom koja je bila najveći donator. Velika greška - državna - nikako ne sme da se podvede pod propust, previd ili nemar. Samo da ne čekamo na sanaciju godinu dana, kao što smo čekali na ekspertizu. Ministarstvo kulture ima šansu da se domaćinski postavi. Lopta je zaista u njegovom dvorištu.
Tabela troškova
Izgradnja glavnog projekta rekonstrukcije, restauracije i dogradnje Narodnog muzeja:
46,112 miliona dinara (493.000 evra)
Pružanje konsultantskih usluga administratora projekta:
23,463 miliona dinara
Tehnička kontrola glavnog projekta: 8,577 miliona dinara Radovi u Galeriji fresaka za privremeni smeštaj dela zaposlenih:
22,492 miliona dinara
Premer depoa: 113.000 dinara
Naknada za uređenje gradskog zemljišta: 15,209 miliona dinara
Priključak na daljinsko grejanje:
1,017 miliona dinara
Materijal za pakovanje: 3,658 miliona dinara
UKUPNO: 120,646 miliona dinara
Tatjana Cvjetičanin
Daću ostavku ako ne bude rekonstrukcije
Direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetičanin ipak tvrdi da je na delu opstrukcija rekonstrukcije koju sprovodi sadašnje Ministarstvo kulture.
- Kao prvo, ugovor s „Kunstransom" nije štetan. Nije tačno, kao što Ministarstvo tvrdi, da je bilo i drugih rešenja za proširenje. „Centrokop", preko puta, prodat je drugome (Zoranu Januševiću, prim. nov.). Vojska je takođe odbila da nam izađe u susret za smeštaj fundusa. Cena zakupa depoa nije enormna. U Švedskoj je oko 40 evra po kvadratu, dok u Americi ide i do 60 evra. U našem ugovoru, potpisanom na četiri godine, ona je 25 evra za 1.270 metara kvadratnih, sve sa strujom, održavanjem, PDV-om. Tvrdim da su uslovi u depou apsolutno perfektni. Projekat rekonstrukcije arh. Milana Rakočevića takođe. I za njega smo se odlučili na konkursu, prema referencama.
Koliko je prikupljeno novca od donatora?
- Donatorskom večerom, 7,5 miliona dinara. Autor projekta nam je donirao nagradu koju je dobio od Inženjerske komore Srbije upravo za projekat rekonstrukcije u iznosu od 200.000 evra. Najveća je nerealizovana, od kiparske fondacije „Levendis" - 600.000 evra - uplaćena nam je inicijalno - 50.000 evra za gradnju. Pošto gradnja nije počela, „Levendis" hoće da je preusmeri na druge projekte. Druge akcije su bile simbolične.
Gde ste se zaglavili?
- Teško je realizovati višegodišnje projekte sa godišnjim budžetom. Problem je i nedostatak komunikacije sa Ministarstvom. Za pet godina, koliko sam ja direktor, promenjena su četiri ministra i četiri vlade, što je pogubno za kulturu, jer se stalno razgovara o tome kako se kultura vodi, a ne šta su njeni rezultati. Svaki zastoj je skup.
Koje je rešenje?
- Da se shvati da je rekonstrukcija Narodnog muzeja državni prioritet. Da se naizmenično selimo adaptirajući deo po deo - na to neću pristati. Na spratovima je leti temperatura 40 stepeni. Rešenje nisu ni klima-uređaji zbog opterećenja dotrajale elektroinstalacije.
Ima mnoštvo primedaba i na projekat?
- Od neupućenih. Prvo zidova će biti, a biće i pokretnih zidova. Krovni pokrivač biće od materijala koji ne propušta toplotu i svetlost. Uostalom, arh. Rakočević je doktorirao na proračunu kvaliteta dnevne svetlosti u javnim prostorima (i muzejima)!
Hoćete li i vi poput UO da podnesete ostavku?
- Neću dok god vidim da ideja o rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji nije napuštena.
