Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni evra za kulturu
Dobijenim novcem Narodni muzej rešava probleme za dve godine. – U oktobru ili novembru trebalo bi da počnu radovi u Narodnoj biblioteci Srbije
Potpisivanjem Protokola o sprovođenju Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda, između Mlađana Dinkića, ministra finansija, i Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, za ustanove kulture predviđeno je blizu 52 miliona evra. Od toga je, kada je reč o muzejima, najviše pripalo Narodnom muzeju u Beogradu – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šest miliona evra.
– Ovo je velika stvar što je Narodni muzej dobio novac Nacionalnim investicionim planom, a nezavisno od toga usvojen je i program za rekonstrukciju Narodnog muzeja i na sednici Vlade Srbije. Novac koji nam je sada odobren pokriće troškove finalne dokumentacije, što znači završetak glavnog i izvođačkog projekta. To podrazumeva i takse, dozvole vezane za zakon o gradnji, početak gradnje, postavljanje glavne konstrukcije. Rečju, sve ono što nas čeka do kraja 2006. i u 2007. godini, a onda nas čekaju 2008. i 2009, kaže Tatjana Cvjetićanin direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.
Ukupna suma koja je potrebna za rekonstrukciju Narodnog muzeja iznosi 25 miliona evra! Rokovi završetka su u odnosu na planirane pomereni za oko godinu dana ali, kao što kaže direktorka muzeja, ponekad je i četiri i po meseca potrebno za dobijanje neke dozvole.
Kao što je poznato, zgrada ove nacionalne institucije je od 2003. godine zatvorena zbog rekonstrukcije, tačnije izložbe se postavljaju isključivo u atrijumu muzeja.
Narodni muzej u Beogradu je godinama u katastrofalnom stanju. Neke električne instalacije, tačnije radijatori nisu menjani od 1903. godine! Krov prokišnjava, ventilacija je staromodna, ne postoji kontrola vlage, temperature... Rekonstrukcija podrazumeva stvaranje bezbednih uslova za normalan rad, čuvanje eksponata, bezbedne instalacije, stvaranje prostora za odgovarajuću komunikaciju sa publikom.
Iako je glavni akcenat na rekonstrukciji postojeće zgrade na Trgu Republike, i dalje ostaje problem prostora – za stolarske i bravarske radionice, za deo depoa, za studijski materijal, mobilijar, ramove... I dalje se traga za dodatnom zgradom u kojoj bi bio smešten Centar za konzervaciju i restauraciju.
Muzej savremene umetnosti dobio je 3,6 miliona evra. Kako saznajemo, ova institucija tražila je 8,5 miliona evra, budući da je i ovaj muzej u lošem stanju.
– Mi smo pre nekoliko meseci tačno naveli za šta nam je i koliko novca potrebno. Po Nacionalnom investicionom planu mi imamo idejne projekte i glavne projekte. Očekuje nas promena fasade, klimatizacija, promena električnih i vodovodnih instalacija, više prostora za depoe. Poznato je da se tokom leta sklanjaju dela sa petog sprata u depo, zbog visokih temperatura. Ne mogu da kažem šta je prioritetno, jer jedan problem povlači drugi! Zaista ne znam koja nam je suma konačno namenjena, dok ne vidimo zvanično rešenje o prenosu sredstava, kaže Snežana Marjanović.
Novac su dobili i Istorijski muzej Srbije, 990 hiljada evra, i Muzej nauke i tehnike, oko 4.400.000 evra.
Narodna biblioteka Srbije, u okviru Nacionalnog investicionog plana, dobila je dva miliona evra, a ova sredstva će, prema rečima upravnika Sretena Ugričića, biti utrošena na obnovu i revitalizaciju enterijera biblioteke.
Kako je naglasio Ugričić, u toku je izrada projekta koji će biti završen do sredine septembra, i koji će zgradu Nacionalne biblioteke učiniti modernom i funkcionalnom. Posle njegovog završetka biće raspisan javni tender za izvođača radova, a već u oktobru ili novembru trebalo bi da počnu radovi. Prema Ugričićevim rečima, radno vreme biblioteke biće prilagođeno radovima, tako da će korisnici biti blagovremeno obavešteni.
– Zgrada Narodne biblioteke Srbije u stanju u kojem se sada nalazi ne može da odgovori na zahteve korisnika iz zemlje i inostranstva. Naš predlog obnove enterijera odnosi se na preuređenje ulaznog hola, prijavnica i informativnih pultova, čitaonica, kafeterija, toaleta, a u planu je i kupovina novih stolova za korisnike, poboljšanje informacione infrastrukture, povećanje broja računara i poboljšanje unutrašnjeg osvetljenja, objasnio je Ugričić.
– Trudićemo se da uz sve izmene bude očuvana autentičnost postojeće zgrade, koja je pod zaštitom države, dodao je Ugričić.
Na pitanje da li će deo dobijenih sredstava od Nacionalnog investicionog plana biti utrošen na uređenje prostorija, koje su ispod nivoa zemlje i u kojima se čuvaju vredne i stare knjige, a koje su obilno prokišnjavale, Ugričić je odgovorio da su ovi dugogodišnji problemi uspešno rešeni još prošle godine.
M. Đorđević - M. Vulićević
[objavljeno: 28.07.2006.]
