Izvor: Blic, 09.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan
Milan
U nedelju, 5. novembra, vremenski raspon koji nas deli od preuranjenog i nenadoknadivog odlaska Milana Mladenovića, vođe 'Ekatarine Velike' i ne sasvim voljnog predvodnika čitave jedne generacije, proširio se za još jednu godinu. Tokom tih šest godina ovde su se, satanskom sistematičnošću, dešavale stvari upravo suprotne onome što simbolično predstavlja uspomena na Milana. Suprotne, dakle, svesnom i promišljenom stvaralačkom delovanju, umetničkom kredibilitetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa čak i osnovnom ljudskom dostojanstvu. Neke od tih stvari Milan je u svojim pesmama zastrašujućom preciznošću unapred opisao, neke je samo naslutio, a o nekima, bez obzira na istančanost svoje umetničke vizije, nije mogao ni da sanja.
Danas, kad u bitno drugačijim okolnostima - koje daju osnovanu nadu da će se nešto, konačno, promeniti u korist opšteg dobra i ljudi kao što je bio Milan - razmišljamo o njemu i onome što je ostavio za sobom, mnogo toga postaje čistije i jednostavnije. Ako je, dok je Milan bio sa nama, delovalo pretenciozno nazivati ga jednim od najkompletnijih i najznačajnijih srpskih umetnika dvadesetog veka, sada to može da se kaže bez zazora. Jer, Milanovo delovanje ne iscrpljuje se samo u domenu popularne muzike, ili njenih odvojenih segmenata kao što je pisanje tekstova, komponovanje, pevanje, ili instrumentalističko umeće. Ono obuhvata najširi umetnički plan i najbogatije moguće polje ličnog delovanja, čije se linije stiču u tački vanserijskog talenta, koji zahteva i vanserijsku odgovornost. Milan Mladenović nijednog trenutka nije zanemario tu odgovornost i nikada, ni na koji način, nije ugrozio svoj jedinstveni autorski, izvođački i lični intregritet. Aleksandar Žikić
'Dixie Fever Band' - neobične obrade starih hitova
Razdraganost džeza
Rokenrol, sada
Milan
