Izvor: Večernje novosti, 12.Maj.2013, 22:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milan Đorđević: Reči postaju maske

OVAJ svet doživljava onoliko ljudi koliko ih ima na planeti Zemlji. Toliko, valjda, ima doživljaja realnosti i istine o toj realnosti. Svaki čovek doživljava svet pomalo drugačije, a svi ipak slično, kaže Milan Đorđević, pesnik, pripovedač, romanopisac i esejista, uvodeći čitaoca u novu knjigu priča "Smežurana koža", u izdanju "Službenog glasnika". Junaci njegovih kratkih "običnih i neobičnih priča", kako stoji u podnaslovu, jesu ljudi oko nas, slični i bliski nama i našoj svakodnevici. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - Tu su umetnički stvaraoci, poput slikara Sutina, ili pak junaka prve priče, glumca, ili su to starci, starice, preljubnici, ljubavnici, očevi, deca, uspešni poslovni ljudi, kafanski klupoderi, lakši kriminalci, stradali u nesrećama, bogalji, samotnjaci - kaže za "Novosti" Đorđević. Osećanja poraza i usamljenosti, prigušenog bola i melanholije, prožimaju njegove priče, bilo da su one o glumi, starosti, detinjstvu, preljubi...IGRA STVARANJA - PISANJE i stvaranje je igra i po tome su bliski proza i poezija, jer su opojna igra, doduše često ozbiljna pa čak i opasna. U poeziji jezik je zgusnutiji i slikovitiji i ona o stvarnosti u nama i oko nas govori preko slika i književnih figura, a u prozi i pričama sve je ogoljenije, oporije neposrednije - kaže Đorđević. - Ova osećanja doživljavaju bar neki današi ljudi, a neki ne. Ta osećanja nisu opšta. Tako je bilo u prošlosti i možda će tako biti uvek. Danas se vrlo brzo živi uz pomoć tehnologije, a tu su i elektronski mediji, ekrani i pokretne slike da nam, kao vedre kulise, ulepšaju gorak i često bedan, žalostan i mračan život. Ako nam je gorak i bedan jer, naravno, on nije svima takav. Nekima je ovaj život prava divota i sličan je mirnoj i spokojnoj šetnji po rajskim vrtovima - kaže autor. Đorđević već na početku zbirke poručuje čitaocu da pričanje zna da bude maska, ali i da je mašta lep način da prkosimo uništenju, smrti, mržnji, zlu. - Pa šta se radi u pozorištu? Glumi se, igra se, reči služe kao maska. Tu je i politika koja je isto tako pozorište u kome se neki ljudi bore za moć. A obećava se mnogo toga, priča se tu svašta... I u trgovini, tačnije u visokom biznisu, stručno da se izrazim, isto je. Reči su i tu maske koje služe da se proda nešto. Vredno ili bezvredno. Dim ili neka ipak korisna stvar. Možda te reči ovde nisu toliko lepe i šarene kao u politici. Inače, maska je moja metafora u prvoj priči zbirke priča "Smežurana koža" koja govori o glumi. Mašta je ona moć koja nas čini ljudima i pomaže nam da lakše prebrodimo nesreće. Mada je za neke ljude takva i vera - smatra Đorđević. Jedan od junaka u njegovim pričama traži spas crtajući mape svog detinjstva, a na pitanje da li je tu prikazao čovekovu stalnu potragu za izgubljenim rajem, pisac odgovara: - Da, po meni, detinjstvo, a pre svega ono srećno detinjstvo, jer ima puno i nesrećnih detinjstava, svojevrsni je raj. Kao deca baš puno ne znamo, daleko smo od tegoba i užasa koje doživljavaju i proživljavaju odrasli, a ljubopitljivi u detinjstvu uživamo u otkrivanju, čulnom i drugačijem, velikog sveta oko nas. I tad smo najsrećniji jer je tu i divna iluzija da će nam to i takvo stanje večno trajati.

Nastavak na Večernje novosti...