Izvor: Blic, 04.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migrena kao inspiracija
Migrena kao inspiracija
Verovao je da može a predvidi budućnost, da ima 'viši' um, da je vidovit, ekscentričan... Međutim, Đorđo de Kiriko, koji je umro 1978. u 90. godini, bio je samo jedan bolestan čovek. Njegov estetski izbor nije bio slobodan, već uslovljen bolešću koje nije ni bio svestan. To, barem, tvrde nemački psihijatar Podol i italijanski filozof Ubaldo Nikola, u knjizi koja ovih dana treba da stigne u italijanske knjižare. Oni čvrsto veruju da je De Kirikovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvaralaštvo neraskidivo povezano sa 'migrenskim aurama', (skup neuroloških simptoma koje prethode glavobolji), a svoje tvrdnje zasnivaju na analizi celokupnog stvaralaštva velikog umetnika i ocenama kritičara.
Po njima, veliki slikar nije stvarao 'ni od čega', nego je bio u stanju da iskoristi i obradi bol. 'Oduvek su me zanimale halucinacije, proveo sam čak dve godine u Indiji gde sam proučavao efekte droga, i uopšte nemam nameru da umanjim značaj dela Đorđa de Kirika', kaže Nikola. 'Aura nije retka bolest (javlja se kod jedne na hiljadu osoba), a ipak nisu svi oni koji od nje boluju postali veliki umetnici. Ovim istraživanjem smo samo želeli da istaknemo neurološku osnovu estetskog faktora.'
Jedan od mogućih simptoma 'migrenske aure' je i autoskopija, kada pacijent vidi svoju kopiju. Poznato je De Kiriko je naslikao veliki broj duplih autoportreta i jednom prilikom je ispirčao kako je jedne noći, dok je šetao po Veneciji, 'ugledao sebe samog kako kleči kao Isak koji se sprema da se žrtvuje'. Aura može da se javi u snu ili na prelasku iz sna u budno stanje. Pacijenti često govore o vizijama koje se ponavljaju i koje su zastrašujuće, kao što su erupcije vulkana ili pomaljanje velikih zveri. De Kiriko je govorio da noći provodi izbezumljen od straha da će naleteti na ihtiosaurusa ili da se budi u sred vulkanske erupcije. Neki pacijenti takođe navode da pred samu pojavu glavobolje često osećaju neobične promene na svom telu. To je 'sindrom Alise iz zemlje čuda' ili Dodžsonov sindrom, koji je dobio ime po Čarlsu Latvidžu Dodžsonu (poznatijem pod pseudonimom Luis Kerol), koji je takođe patio od jakih glavobolja. De Kiriko je po svemu sudeći patio i od tog sindroma, s obzirom na to da je opisao kako je njegovo telo jednom poprimilo džinovske razmere, dok su se 'između prstiju na levoj nozi jurcali meksički banditi'. CDC/GB 'Migrenska aura'
Nikola i Podol objašnjavaju da je De Kiriko koristio 'migrenske aure' kao izvor inspiracije i napominju da se pacijentima pri svakom napadu javlja ista vrsta vizija. 'Ženska varijanta ovog fenomena je američka slikarka Džordžija O’Kifi, koja je tema naše naredne studije. Ona je bila De Kirikova savremenica i njene slike_arhiva imaju mnogo toga zajedničkog sa njegovim slikama', kaže italijanski filozof.
