Izvor: Politika, 08.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi u očima drugih
Šmidova „Oluja” o Hagu i srpskom ratnom zločincu, a „Ljudski zoo” Rije Rasmunsen o vezi seksa i rata na Kosovu, uz učešće Nikole Đurička, Vojina Ćetkovića i Branislava Lečića. Ziheraški početak sa Tikverovom „Međunarodnom zaverom”
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 8. februara – Festival je praktično tek počeo, a na osnovu serijala dosad viđenih filmova lako je zaključiti da čelnik Berlinala Diter Koslik „puca” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz sveg raspoloživog oružja.
Samo otvaranje festivala, sa filmom „Međunarodna zavera” Toma Tikvera, pokazalo se kao ziheraško: visokobudžetski nemačko-američki triler sa potpisom Toma Tikvera, jednog od najvoljenijih nemačkih reditelja srednje generacije, sa velikim zvezdama kao što su Klajv Oven i Naomi Vots – i Koslik je obezbedio ogromnu gužvu, ciku i vrisku na pozamašnom prostoru ispred i u Berlinale Palstu, uz svedočenje više stotina kamera u direktnom prenosu. Tako je 59. Berlinski festival mogao da počne u očekivano velikom stilu.
Kada su pred kamerama prodefilovali svi kojima su kamere i bile namenjene, i kada su se ugasila svetla, sa velikog ekrana je izašlo nešto što se u najkraćem može opisati kao „krčkanje evro-pudinga u kuhinji američkog studija”. Inicijalno, „Međunarodna zavera” izgleda kao vežba pred rođenje serijala filmova o Džejsonu Bornu, u stilu trilera Le Karea, ali za generacije stasale posle pada Berlinskog zida. Sve u svemu, filmska priča o dvostrukoj igri bankara i prljavim finansijskim igrama koje su i dovele do najnovije svetske ekonomske krize, ne dobacuje predaleko, što je samo još jedan od dokaza da ni od nemačkog filma Holivud ne biva. Dobar nauk i za naše mlade reditelje koji će ovaj film uskoro videti na beogradskom Festu.
U skladu sa davno stečenom reputacijom politički angažovanog i provokativnog festivala, Berlinale je nastavljeno (takođe van konkurencije) i svečanom projekcijom „Čitača” Stivena Daldrija, ekranizacijom istoimene knjige Bernharda Šlinka, filmom koji je već osvojio „Zlatne globuse” i nominacije za Oskara. Uzbudljiva drama iz nacističke ere i holokausta uzbudila je neke nove generacije nemačke publike, a ovaj intrigantni psihološki portret zločinke Hane Šmic (izvrsna Kejt Vinslet), odabran je za otvaranje beogradskog Festa 20. februara...
Već prvi festivalski dani u Berlinu pokazali su i da su „zločesti Srbi” veoma inspirativni i za evropske koprodukcijske filmove. U takmičarskom programu viđena je „Oluja” Hansa Kristijana Šmida, jednog od najprominentnijih nemačkih reditelja mlađe generacije („Udaljena svetlost”, „Rekvijem”). Naravno, nije reč o hrvatskoj operaciji „Oluja” i njenim tragičnim posledicama, već o priči u kojoj britanska glumica Keri Foks igra hašku istražiteljku, a Anamarija Marinka, zvezda filma Kristijana Munđiua „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana” – mladu Bosanku (?) koja živi u Berlinu i koja pristaje da svedoči u Hagu protiv srpskog ratnog zločinca (!). Suočena sa tenzijom između interesa međunarodne politike i pritisaka srpskih nacionalista, haška istražiteljka će otkriti da njeni oponenti nisu samo oni koji sede na optuženičkoj klupi. Omaž Karli del Ponte i njenim „teškim mukama”? U filmu englesko-nemačko-bosansko-srpske koprodukcije, u ulogama Srba znatan je broj hrvatskih glumaca: Dražen Kun (glavni osumnjičeni), Leon Lučev, Tarik Filipović, Krešimir Mikić...
U debitantskom francuskom filmu „Ljudski zoo(vrt)” danske autorke Rije Rasmusen, s kojim je pompezno otvoren program Panorama, u priči o devojci Adriji sa Kosova (polu-Albanka, polu-Srpkinja) koja burno živi u Marseju uz stalno proganjanje duhova iz prošlosti, srpske brutalce igraju Nikola Đuričko, Vojin Ćetković i Branislav Lečić. Film koji počinje kao ozbiljna politička drama o ratnim zločinima i ilegalnoj imigraciji na zapad, veoma brzo se pretvara u triler sa velikim brojem scena eksplicitnog seksa. Ukratko, „Ljudski zoo” je neverovatna mešavina citata iz „Lorninog ćutanja”, „Nikite” i „Fam fatal”. Jednostavno, Rije Rasmunsen je na svoja nejaka debitantska pleća natovarila previše: ona je i scenaristkinja i rediteljka i montažerka i glavna glumica (tumači lik Adrije). Namera joj je bila poštena – da dočara horor onoga što zapadnjaci uobičajeno nazivaju balkanskom krizom, ali je rezultat slab – nije odmakla mnogo od uobičajenih stereotipa o „zločestim Srbima”...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 09/02/2009]
