Izvor: Blic, 12.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo voajeri prostakluka
Mi smo voajeri prostakluka
Zašto nema emisija i rubrika posvećenih kulturi kad već prosečan građanin nema za pozorište, bioskop, knjigu...? Zašto banalnost, prostakluk, obnaženost i vazda ista lica preplavljuju ekran? Zašto se obrazovani povlače, a vulgarni prodiru u medije? Ova i druga pitanja bila su povod upravo održanoj tribini 'Vreme vulgarnosti' na kojoj su učestvovali Jelica Zupanc (RTS), Milena Dragićević-Šešić (Fakultet dramskih umetnosti), Ratko Božović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (FPN), Zorica Tomić (Filološki fakultet) i Ljilja Mandić (Radio Beograd), uz moderatora razgovora Nađu Ivanji-Švab (RTS).
Jedan od odgovora je stigao pre nego što je tribina i počela. Akademik Ljubomir Simović podržao je tribinu, ali je ipak odbio da u njoj uzme reč rekavši da ima pametnija posla - da piše.
Upravo oko pesnikovog obrazloženja talasala je rasprava.
Jelica Zupanc, dramaturg: 'Svi se slažemo da estrada vlada čak i kad nisu pred nama folk pevači. Kad se pobunimo, stiže odgovor: ‘Nema više samoupravljanja’. A gde je kodeks? Npr. urednik izdavačke kuće ne bi smeo da bude kritičar. Ili da li sme upravnik u jednoj kulturnoj ustanovi da bude predsednik upravnog odbora u drugoj? Nečiji honorari su enormni, drugi rade budzašto. Obaramo cenu jedni drugima. Na našem putu ne stoje estradni pevači - jer smo mi i oni na drugim relacijama - već sami sebi podmećemo nogu.'
Milena Dragićević-Šešić, profesor: 'Vulgarnost je deo moderne reprezentacije srpskog kulturnog identiteta. Srpsko biće se prepoznaje u ‘valjanju u blatu’ (videli smo snimke iz Guče), vređanju, iću i piću. Odbačeno samoupravljanje nije zamenilo profesionalno upravljanje. Hoćemo u EU, a jedini u okruženju nismo ni preveli studiju o evaluaciji u kulturi, niti prevrednovanje makar započeli. Umetnici se ponašaju kao estradne zvezde da bi dobili medijski prostor. Bez erotike nema hit komada. Aplauz se najčešće dobija kad se pred javnošću neko ponizi. Kako to utiče na identitet tinejdžera, vidi se na maturskim balovima ili pak na ‘Izboru mlade partizanke’ pre neki dan u Požarevcu. Utrkujemo se ko će da proturi duhovitiju vulgarnost (kao npr. reklama za kondom kojom je ‘presvučen’ Spomenik nesvrstanima). Marketinški stručnjaci su procenili da reklama ne prolazi ako ne sadrži bar trunku vulgarnosti!'
Zorica Tomić, profesor: 'Odmah ću da kontriram: ne mislim da je ovo uzaludna priča. Bez ruralnih zemalja ne bi bilo imperija! Naš je problem dublji: na javnoj sceni permanentno komuniciraju magarci, lopovi... Oguglali smo na to: čak nam se i emisije zovu dvoboj, klopka, zamka, duel! Nije problem u estradi. Nje ima svuda u svetu. (Šta bi premoreni radnik bez holivudskih storija?) Problem je naš fantazam o prepoznatljivosti. Dosta mi je lidera, maštam o tome da oni budu službenici administracije.'
Ljiljana Mandić, novinar: 'Nama ostaje alternativa: praviti aferu na višem nivou pa dobiti kakvu-takvu minutažu, ili ići u dubinu pa je gubiti.'
Vašem izveštaču sa tribine upravo ove reči, čini se, pokazuju srž problema: kultura ne mora biti dosadna ako se zanimljivo predoči. Ovo je teško ali dostižno: setimo se samo kultne emisije 'Petkom u 22' na RTS, u više mahova i ovog puta prozivanom nacionalnom mediju. M. Marjanović
