Izvor: B92, 14.Jun.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metamorfoze - JDP
Velika scena „Ljuba Tadić"
Po Ovidiju
Aleksandar Popovski i Jelena Mijović
Režija: Aleksandar Popovski
Dramaturg: Jelena Mijović
Scenografija: NUMEN
Kostimograf: Jelena i Svetlana Proković
Muzika: SILENCE
Koreograf: Dalija Aćin
Glumci: Nebojša Glogovac, Tamara Vučković, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nada Šargin, Radovan Vujović, Marija Vicković, Dalija Aćin, Luka Lukić, Ana Dubljević i Darko Bursać.
"Metamorfoze”, velika mitološka pesma rimskog pesnika Publija Ovidija Nazona u petnaest knjiga, predstavlja nesistematsku zbirku antičkih legendi o preobražajima i nastanku sveta. Reditelju Aleksandru Popovskom ova tema je, pak, bila povod i vizija da čudesnim antičkim mitovima omogući da se preobraze iznova - ovog puta na sceni, uveren i sam, kako kaže, da ova predstava može da "eksplodira” u nešto sjajno.
Kroz vizuru sadašnjice, a opet i antičkih vremena, na sceni se velikom brzinom smenjuje razigrani bogati svet ljubavnika najrazličitijih vrsta. Posmatramo preobražaje pomamljenih ljubavnika, kao i kažnjavanja zbog čudovišnih osećanja i razorne strasti.
Pred očima publike se odigravaju legende o Narcisu i nimfi Eho, o Piramu i Tizbi, Tereju, Biblidi i Kaonu, Pasifaji i Minosu, Erizihtionu, Jupiteru, boginji Dijani, lovcu Akteonu" Glumci su oslobodili veliku energiju na sceni, a efektna koreografija plesača pokretom je upotpunila pripovedački aspekt predstave.
Pored promena koje povezuju sve mitove, akcenat je bačen na ljubav, strast, idilu i romantiku. Metamorfoze govore o našim primarnim emocijama i pobudama i idu jedan korak dalje, u nepoznato, u zabranjeno. Komad pomera granice mašte, dozvoljenog, utvrđenog i nametnutog i dozvoljava nam da zavirimo u svet nastranog i nezamislivog.
Senzualnost i erotika komada isprepletena je i sa večito aktuelnim pitanjima morala, sa zločinom i kaznom, sa kulturom koja nam je nametnuta u odnosu na instinkte, libido i intuiciju. Humor ne nedostaje ovom inspirativnom i višeslojnom komadu koji će nekog šokirati, oduševiti, ili pak potpuno odbiti, ali ga zasigurno neće ostaviti ravnodušnim.
Predstava je i scenski jako zanimljiva. Glumci između scena frenetičnom brzinom kreiraju i lepe forme od najlona koji se nadograđuju, uzdižu i menjaju oblik poput lavirinta, paukove mreže, ili pak, samog života. Taj fizički i metaforički centar predstave na neobičan način akcentuje njenu dinamiku i emotivnu turbulenciju i vizuelnom gradacijom pridodaje njenoj višeznačnosti.
Bitnost ovog komada sastoji se u istinitoj poruci koju nosi, a kojim se i završava - sam život je metamorfoza. I bez obzira na destruktivni element svakog preobražaja, oni su neizostavni deo našeg bivstvovanja. Bilo da su to preobražaji tela, uma, duha ili osećanja, mi jesmo i bićemo od njih sačinjeni. Zato je ovaj komad u suštinskom smislu značajan.
