Izvor: Blic, 10.Avg.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Metamorfoze“
Izložba Duška Jovića u „Progresu“ (do 21. avgusta); tekstovi u monografiji: Balša Rajčević i Tatjana Milosavljević
Duško Jović (1964) do sada je imao 20 samostalnih izložbi (u Beogradu, Odžacima, Braunšvejgu, Gornjem Milanovcu i, naravno, u rodnom Kragujevcu), kao i stotinu kolektivnih. Član je ULUPUDS-a i dobitnik nagrade „Itar 2001" na Trećoj izložbi male grafike i slike u Pizi. U slikarstvu je prešao put od figuracije sa elementima ekspresionizma, preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ciklusa „Raspeća", u kojem se figura dramatično pretvara u apstraktnu formu a realistični detalji gube u „akcionom" namazu boje, do tzv. minimalizma, koristeći još snažniji gest i svodeći boju na tonove bele i sive. Otud naziv ove izložbe „Metamorfoze".
Reč slikara: „Crtež shvatam kao brzi kroki i bit buduće slike. A u slici on ne dozvoljava boji da dominira nad idejom".
Balša Rajčević: „U razvoju slikarstva Duška Jovića primećuje se doslednost ponavljanja, ali istovremeno i moć varijacije, koji se zajedno prepoznaju kao autentičnost i iskrenost, kao potreba za stalnim eksperimentom ali bez napuštanja unutrašnjeg imperativa - „unutrašnje nužnosti", kako bi rekao Vasilij Kandinski".
Tatjana Milosavljević: „Na njegovim slikama atmosfera je oduvek metafizička, kontemplativna. Vidi se struktura podloge (hartije, platna, jute) – ona je aktivni deo impresije slike".
Ocena: Najnoviji radovi poseduju zrelost koja slikaru omogućava brz crtež sigurnog poteza i stabilnu kompoziciju od svetlih i tamnih površina. Nazivima kao što su „Filozofija umetnosti", „Katarza", „Oda radosti" ili „Ravnoteža" saopštava nam o čemu razmišlja. Njegova kreativnost je u genezi na vidljivoj površini. Zar ono što učimo iz istorije umetnosti i što nam od proživljenog ostaje nije u duhovnom? Na gledaocu je da pred ovim slikama misteriju te energije intuicijom dokuči.
