Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metalno upijanje zvuka
Mehanizam funkcionisanja instalacije, koju Roza Barba izlaže od večeras u Likovnoj galeriji KCB, može se uporediti sa unutrašnjim organima čoveka
Pre dve godine, na 51. oktobarskom salonu, italijanska umetnica Roza Barba osvojila je nagradu Kulturnog centra Beograda – organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija centra. Vreme za otvaranje te postavke je došlo – instalacija „Free Post Mersy Tunnels” biće dostupna publici od večeras u 19 sati, u Likovnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << galeriji ove kuće.
Priča o ovom skulpturalno-zvučnom radu, izloženom prvobitno u okviru liverpulskog Bijenala, koji predstavlja isprepletane metalne cevi, industrijske tube, zapravo nosioce zvuka, počela je istovremeno kada je nagrada dodeljena autorki, pa je bilo logično da baš taj rad doputuje u Beograd. Kako je reč o izuzetno velikoj strukturi, ona je rastavljena na delove, upakovana i u naš grad dolazi automobilom. Kada opet bude sastavljena, instalacija će, jednim delom, izaći iz galerije i kretaće se kroz Kulturni centar, „kupeći” zvuke i život oko sebe. Mehanizam funkcionisanja izložene instalacije Roza Barba poredi sa unutrašnjim organima čoveka.
– Tunel je nešto kao velika pluća, dah grada, dah mesta ne kojem je postavljen. Neka vrsta živog sakupljališta zvuka, posredno i emocija. Masivne ventilacione cevi usmeravaju vazduh kroz podzemni svet grada, u ovom slučaju galerije, kumulirajući sve to poput organizma, kaže autorka.
Ili, kako su primetili kritičari, „na nivou skulpturalnosti, metalne cevi svojom naglašenom izuzetnošću iz visokotehnološkog doba dobijaju na univerzalnosti u vremenu, i ta nadvremenost poistovećuje ih sa večnim principima života, čija je osnova probavni trakt ljudskog organizma ili grada, svejedno”.
Na drugom značenjskom nivou, onom koji u prvi plan ističe funkcionalnost, ovaj rad fokusira se na buku. Bilo da ponire u mrak tunela ispod liverpulske reke, ili iz galerijskog prostora puzi na kamen Knez Mihailove ulice.
– Buka je za mene kondenzovana forma zvuka iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koja se, čini mi se, beskrajno prostire u svim pravcima, skoro da je trodimenzionalna. Ona je nešto slično vremenu koje je slojevito, sa različitim periodima višestruko sastavljenim jedan iznad drugog. Treba naći pravi ugao gledanja da bi to razumeli i doživeli, objašnjava naša sagovornica.
Pored rada na instalacijama, ova umetnica, koja je studirala na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu, da bi potom njen studijski boravak na Kraljevskoj akademiji vizuelnih umetnosti u Amsterdamu trajao dve godine, okupirana je filmskim situacijama – kako fizičkim karakteristikama celuloidne trake, svetlosti, projektora, zvuka, tako i strukturama narativa. Barba filmu pristupa skulptorski, često ga razlaže na elemente, kako bi stvorila nove mobilne objekte ili forme. Jedan od njenih radova ovoga tipa – „The Long Road” bio je već prikazan u Beogradu pre dve godine na Oktobarskom salonu.
--------------------------------------------------------------------------
Kolekcija Oktobarskog salona
U KCB večeras se otvara još jedna postavka. U novom galerijskom prostoru „Podroom” prikazuju se radovi koji čine novoosnovanu kolekciju Oktobarskog salona. Ideja za pokretanje kolekcije inicirana je kada je tokom prošlogodišnjeg salona umetnik Jan Fabr poklonio svoj rad „Sam svoj pokret” Kulturnom centru Beograda. Kako u Beogradu ne postoji muzej gde bi taj rad mogao da bude izložen odlučeno je da se formira kolekcija. Godinu dana kasnije, imamo priliku da vidimo 16 radova poklona umetnika. Reč je o stvaraocima koji su učestvovali na međunarodnim izložbama Oktobarskog salona: Ana Adamović, Aleksandrija Ajduković, Radoš Antonijević, Antea Arizanović, Aleksandar Dimitrijević, Dušica Dražić, Jan Fabr, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Nataša Kokić, Žolt Kovač, Goranka Matić, Vladimir Nikolić, Vladimir Perić, Mileta Prodanović, Škart, Dragoljub Raša Todosijević.
M. Dimitrijević
objavljeno: 19.10.2012.
