Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesečina u Linkolnu
Urnebesni sklad energije sa Balkana oduševio svetsku prestonicu koja je ovacijama pozdravila premijeru Orkestra za svadbe i sahrane
Specijalno za "Politiku"
Njujork, 14. juli – Goran Bregović sa Orkestrom za svadbe i sahrane priredio je sinoć urnebesno veselje na sceni Averi Fišer hola u Linkoln centru u Njujorku gde ga je oduševljena publika ovacijama naterala da posle zvaničnog dvočasovnog koncerta još čitavih pola sata svira i peva na bis.
"Baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mi je drago što vam se dopada moja muzika", rekao je na engleskom Goran Bregović, "pa bih želeo da završim ovaj koncert jednom pesmom u kojoj se šalim sa svojim narodom koji mnogo voli oružje. Umesto `Juriš`, kako mi pozivamo na boj, vi obično vičete `Čardž`, pa neka sada bude tako..." I Bregović je, zajedno sa trombonima, trubama, violinama, gitarama, bubnjevima, muškim pravoslavnim horom, gromoglasnim "Bum, bum, bum, bum..." postigao umetnički delirijum pucajući "Kalašnjikovim" u sali fantastične akustike gde su sve stolice bile rasprodate nedelju dana pre nego što je sa Orkestrom za svadbe i sahrane došao u Njujork. Ali, iako su bile zauzete, one su uglavnom ostajale prazne, jer publika je na nogama, igrajući, i "u dosluhu" sa zvukovima sa Balkana dočekala sve numere ovog nesvakidašnjeg događaja.
Spektakl je počeo da liči na Kusturičino zlatno "Podzemlje" još na samom početku, kada su trubači u opancima, (iako je orkestar Gorana Bregovića najavljivan kao, pre svega, romski), krenuli iz pozadinskih ćoškova Fišer hola. I sve se vrlo brzo, a opet spontano i nenametljivo, stopilo u harmoniju: bugarski glasovi Danijele i Ljudmile Radkove, solo partije Vaske Jankovske, frula Bokana Stankovića, trombon Ivana Jovanovića, gudački orkestar iz Beograda, tenori i baritoni muškog pravoslavnog hora... Da taj, specifično balkanski, haos ima neki uzvišeni sklad pokazalo se reagovanjem publike koja ga je iracionalno i emotivno prepoznala i kada su devojke zapevale "Kaleš bre Anđo", i kada se hor u tom gromoglasju sa "Oče naš" pomolio na staroslovenskom u sred razdraganog Njujorka.
U belom odelu, tanak kao iz vremena "Bijelog dugmeta", pedesetjednogodišnji Goran Bregović smejao se i uživao u svakoj novoj doskočici i iznenađenju. A njih je u ovom spajanju profanog i duhovnog, veselog i suznog "Zajke kokodajke", "Ringe ringe Raja", "Đurđevdana" , "Arizona drima" , "Mesečine" i "Kalašnjikova" bilo na pretek. Niko do sada nije tako plastično uspeo da upozna Njujork sa duhom Balkana, kao sinoć magična muzika Gorana Bregovića. Uz maestra u belom odelu, sasvim mlad, višestruko talentovani bubnjar, harmonikaš, vokalni solista Alen Ademović, dominirao je scenom unoseći u celu priču romsku raseljeničku intonaciju.
Pre Njujorka cela četrdesetočlana Bregovićeva družina gostovala je pod vedrim nebom u Čikagu. Kako je dobro što Bregović nije postao profesor marksizma, što mu je kao studentu filozofije bilo suđeno u vreme Josipa Broza Tita, napisao je, povodom koncerta u Čikagu, tamošnji list "Čikago tribjun". Oni su dodali da Bregović svojom muzikom spaja i danas Jadransko sa Crnim morem, iako se istovremeno raspadaju i poslednji krnjaci bivše Jugoslavije.
Sudeći po sinoćnjem koncertu u živom i ritmičnom Linkoln centru, ima još mnogo zajedničkog osećaja i duha na prostorima kojima je doskoro vladao rat. Toliko, da svima koji su imali privilegiju da čuju ovu muzičku priču bude zaista žao što je takva pozitivna energija, na ovaj neslavni način, raspršena. Ali, muzika je trajnija spona od svih političkih opcija, a to je, mada patetično zvuči, bilo tako očigledno sinoć, u srcu osvetljenog letnjeg Njujorka.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 15.07.2006.]
