Izvor: Politika, 27.Sep.2010, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesečev jahač
Dizajner Marko Luković, čija je izložba otvorena u galeriji „Singidunum”, osmislio motocikl na ekološki pogon koji može da leti
Ekološka inteligencija nam omogućava da primenjujemo ono što naučimo o načinima na koje ljudska delatnost utiče na eko-sisteme, da bismo nanosili manje štete i ponovo živeli održivo u svom kutku, a danas je to cela planeta – piše Danijel Goleman u knjizi „Ekološka inteligencija” misleći, pri tome, na predmete i uređaje koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakodnevno koristimo. Marko Luković (1977), jedan od naših vodećih stvaralaca u oblasti industrijskog dizajna, čiji je rad, koji traje već deset godina, predstavljen na izložbi „Dizajn – buduća realnost” u galeriji „Singidunum” (otvorena do 1. oktobra), stvara možda baš po ovoj formuli.
Njegov motor koji može da leti, nazvan „mesečev jahač”, koji je, između ostalog, predstavljen publici, a koji će autor možda ponuditi filmskoj industriji, ne samo što je vizuelno atraktivan i inovativan, već je i ekološki – radi na električni i plazma mlazni pogon.
– Električni pogon ima nultu emisiju, na haubi se nalaze solarne ćelije koje sakupljaju sunčevu energiju koja se akumulira u baterijama, dok bi motor na plazma pogon, koji ovaj motocikl takođe poseduje, mogao u budućnosti da bude razvijen kao zamena za postojeće turbomlazne motore, jer će za pet do deset godina skoro svi pogoni biti ekološki, to će biti imperativ. Uz to, motocikl je napravljen od materijala koji omogućava efikasno uzletanje i sletanje – objašnjava Luković, inače profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za industrijski dizajn.
Koncept izložbe, koju čine realizovani projekti rađeni za klijente iz Francuske, Italije, Amerike, Danske, Grčke, Slovenije, Srbije kao i vizuelno atraktivne i na našim prostorima do sada neviđene futurističke dizajnerske studije i konceptualna rešenja autorskih projekata iz najrazličitijih oblasti, osmišljen je kako bi se provociralo interesovanje za potencijale industrijskog dizajna, koji, pored nekoliko svetlih primera, u našoj sredini ipak nisu dovoljno iskorišćeni.
– Industrijski dizajn je veoma složena disciplina, jer povezuje umetnost i upotrebne predmete i uređaje. Rad je multidisciplinaran, timski, kompleksan, pošto treba zadovoljiti i estetske i mašinske standarde. Tu sarađuju dizajneri, tehnolozi, inženjeri, menadžeri. Svi oni zajedno rade na imidžu i vizuelnom identitetu i proizvoda i zemlje iz koje dolazi. U to bi u Srbiji trebalo više ulagati – dodaje naš sagovornik, ukazujući na to da u današnje vreme ljudi koji rade njegov posao postavljaju savremene trendove.
Ovaj magistar dizajna, da podsetimo, postao je poznat 2001. godine, kada je osmislio model automobila „pežo-monster 2020”, koji je prikazan na Frankfurtskom salonu automobila iste godine i za koji je dobio Glavni nagradu Oktobarskog salona. Od tada je radio za „Fijat automobile Srbija”, „Iveko Zastava” kamione, dizajnirao je X-rej medicinski rendgen, bocu vode „bistra”, sving stolicu, vizuelni identitet Pozorišta na Terazijama, kao i ilustracije i knjige Zavoda za udžbenike Beograd.
M. Dimitrijević
objavljeno: 27.09.2010.
