Izvor: B92, 27.Jan.2010, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
,,Mesec u plamenu" BDP, Nova Scena
Autor: Sanja Domazet
Režija: Stefan Sablić
Scenografija: Marko Kesić
Kostimograf: Ljiljana Petrović
Muzički saradnik: Dragan Cvetković
Video rad: Lazar Bodroža
Glumci: Danijela Štajnfeld, Đurđija Cvetić i Miloš Pjevač
"Spalićemo mesec
da upotpunimo noći
da odrešimo snove
da suzdržimo dah.
Onda će Igra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Poteći iz naših dlanova
suhih od života. Ni hitra
ni spora neće biti.
Biće sama"”
M. Pavlović Barili
Sanja Domazet je dramom "Mesec u plamenu” uspela da bar na trenutak približi i oslika bogati unutrašnji život naše velike umetnice – Milene Pavlović Barili.
Zasnovan na pismima koja su razmenjivale Milena i njena majka Danica, ovaj komad pruža uvid u Milenina emotivna stanja, u njeno odrastanje, bliskost sa majkom, obrazovanje, sazrevanje, stvaranje. Scenografija je minimalistička i stavlja u fokus Milenine portrete, a video snimak koji se projektuje u toku predstave prikazuje deo umetničkog opusa naše istaknute slikarke. Sjajan odabir muzike i kostima upotpunili su odličnu glumu.
Rani odlazak iz rodnog Požarevca i odvajanje od porodice kao da je ostavio dubok trag u Mileninoj duši i prazninu koju nikada nije popunila. Vešta gluma Danijela Štajnfeld u ulozi slikarke dočarala je razne aspekte njene ličnosti – večite devojčice željne izazova, zavodnice koja se poigrava svojim ljubavnicima, neuhvatljive supruge koja je odavno zaručena samo i jedino za slikarstvo, kao i Milene slikarke koja se potpuno predaje svom jedinom gospodaru – umetnosti.
Poput oca umetnika- čergara, i Milena menja grad za gradom u potrazi za svojom himerom koja bi joj pružila utočište i mir. Uvek na korak do sreće, Milena je prikazana najpre kao devojčica u školskoj kecelji koja nema drugaricu, zatim kao siromašna studentkinja u iznajmljenom sobičku, i napokon kao zanosna žena u skupim svilenim haljinama koja prati poslednju modu i ima sve, a živi i stvara pod teretom svoje podvojene ličnosti. Neobična kombinacija inteligencije i lepote, smelosti i povučenosti, snage i osetljivosti biće presudna za njeno slabo srce.
Kroz predstavu smo u prilici da vidimo kako se naša slikarka-pesnikinja celim svojim bićem predaje danonoćnom radu - ona sanja, vidi i čuje svoje slike, one je prožimaju, dozivaju, uzimaju za sebe. Poput boginje iz davnih paganskih vremena koje prate mesečeve mene i u sebi nose i rađanje i smrt, i sama Milena, kao i njena majka, u mesecu vidi jedinog prijatelja koga gleda kada san ne dolazi na oči.
Milenine slike prikazuju i njen alter ego. O sebi piše u ženskom i muškom rodu. Crta nagu ženu i ženu sa velom. Sa ranjenim srcem ili sa krilima, sa blagim osmehom, a večito tužna, ona slika ispružene ruke, anđele, ptice u letu. A usamljenost kao usud daje pečat svakom njenom delu.
Sačinjena od nemira, straha, bola i snova, vođena porivom kreativnosti i vizije, beskrajno usamljena, iako u društvu majčinog pisma, nekog novog ljubavnika, ili, najčešće plamenog meseca, Milena i dalje ostaje napuštena od svih, sama na celom svetu.
Najintimniji i najdirljiviji trenutak u predstavi je, možda, trenutak kada potpuno skrhana bolom sebi postavlja pitanje "Ko sam ja?” Poreklom Srpkinja - a nije priznata od Srba, piše pesme - a nije pesnikinja, slika - a ne može da živi od slikanja. Siromaštvo, teskoba i otuđenost pritiskaju njeno već načeto srce. I kako kaže za sebe, njena duša je napravljena od perja, koje svakim naletom vetra odleti na svoju stranu i nikad se više ne sastavi.
U Srbiji nije dobila ni mali komad neba nad Beogradom za kojim je toliko čeznula. Srpski kritičari je nisu podržali. Nije našla mesto nastavnice umetnosti čak ni u rodnom Požarevcu. Umrla je onako kako je i živela, sa bolesnim srcem, a punim strasti i zanosa.
Drugačije se doživljava Milena pre i posle predstave. I, bez obzira na to što je prošao čitav jedan vek od rođenja ove velike umetnice, možda je i moralo da prođe toliko vremena, pa da uvidimo, razumemo i vrednujemo njenu ličnost i život, a ponajviše njenu umetnost koja i dan danas prikazuje nedosanjane snove, otuđenje kao realnost, a nemir i strah kao najboljeg druga.
Njene slike i dalje imaju moć da odškrinu svet mašte, kreativnosti i inspiracije, da nas podstaknu "da odrešimo snove”.
