Izvor: RTS, 18.Dec.2016, 05:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mera za Srbina – jedna knjiga godišnje
U evropski prosek svrstava nas jedna pročitana knjiga za godinu dana. Četvrtina građana pročita i do tri knjige godišnje, a od svih mesta za sedenje, najdraže nam je ono ispred televizora. Prosečan stanovnik Srbije najradije ide u bioskop i tu smo iznad evropskog proseka.
Koliko građani Srbije posećuju kulturne događaje, koje kulturne programe vole, a šta izbegavaju, otkriva najnovije istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Čitamo knjige i idemo u pozorište – koliko i prosečni žitelji Evropske unije.
Jedna pročitana knjiga za godinu dana – to nas svrstava u evropski prosek. Kod nas, četvrtina građana pročita i do tri knjige godišnje, a od svih mesta za sedenje, najdraže nam je ono ispred televizora. Više od 90 odsto ispitanih gleda filmove, informativne emisije i kvizove.
Prosečan stanovnik Srbije najradije ide u bioskop i tu smo iznad evropskog proseka. Ispod proseka su najstariji – slabo se kreću, radije gledaju televiziju ili čitaju knjigu. U većim gradovima primedba je da su pozorišne i bioskopske karte skupe.
"Građani Srbije dosta posećuju kulturne sadržaje, tako da možemo reći da smo mi negde u proseku sa zemljama Evrope. Kao najčešći razlog za neposećivanje navode visoko obrazovane žene – nedostatak vremena, a nedostatak interesovanja je ono što navode muškarci", kaže Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Evropski trend je da se kultura gura na tržište, da se smanjuje slobodno a radno vreme produžava – otuda nedostaje vreme za kulturne programe.
"Učešće u kulturi podrazumeva dugotrajnu pripremu. Ono što je izvesno jeste da od kratkoročnih akcija nema baš ništa. Znači, sticanje kulturnih kompetencija ide od najranije dobi, od porodice, preko škole pa preko uticaja medija", ističe Predrag Cvetičanin sa Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu.
Boljem kotiranju u praćenju kulture pomoglo bi motivisanje ljudi da se zainteresuju za takve sadržaje, delovanje obrazovnih i kulturnih ustanova, zajedno sa državom.
"U Velikoj Britaniji i Francuskoj kulturna politika indirektno utiče na politiku razvoja publike, tako što od svih ustanova koje su na budžetu zahteva precizan plan razvoja publike, znači ne povećanja broja publike", objašnjava kulturolog Milena Dragićević-Šešić.
Pre deceniju, nekim vidom kulturnog stvaralaštva u proseku se bavio svaki četvrti građanin. Danas to čini samo 15 odsto ljudi u Srbiji.
.jpg)
