Izvor: Politika, 16.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mentalna lenjost i umetnički kukavičluk
U Srbiji imate starije scenografe, ili scenografe srednje generacije koji se bore kao lavovi, dok mlađi koji bi trebalo da se pojave sa mačem u ruci nemaju tu hrabrost, kaže scenograf Aleksandar Denić
Aleksandar Denić našao se na listi najboljih scenografa godine prema oceni najuticajnijeg nemačkog časopisa „Teatar hojte”. Vredno priznanje za umetnički rad Deniću je stiglo za scenografiju predstave „Amerika” Franca Kafke, u režiji nemačkog reditelja Franka Kastorfa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju je uradio u pozorištu Šifbau šaušpilhaus u Cirihu. Sa čuvenim rediteljem Frankom Kastorfom Denić se upoznao pre nekoliko godina u Beogradu. Protekle jeseni započeli su rad na trećoj zajedničkoj umetničkoj sezoni, a na putu su da realizuju i sedmu zajedničku predstavu.
– Naći se na listi najboljih scenografa „Teatar hojte” je velika čast i radost. To mogu da zahvalim reditelju Kastorfu koji mi je omogućio da iskažem svoj umetnički potencijal. Frank Kastorf jako voli Srbiju i Beograd, a povezuje naš postsocijalistički pogled na svet jer potiče iz istočnog Berlina. To je izgleda i presudilo da se tako dobro razumemo jer se ispostavilo da smo kroz neke stvari paralelno prolazili. Možda smo mi malo više putovali nego istočni Nemci, ali u principu su to bile slične stvari – kako u pogledu obrazovanja, služenja vojnog roka, ko je koji film gledao, slušao muziku, a o sportu da i ne govorim. Došli smo do zaključka da smo živeli, a i danas živimo u velikoj zabludi, odnosno da smo rasli u sličnoj vrsti rigidnog socijalizma koji je zamenjen najgorim oblikom ekonomsko-propagandnog neokapitalizma. Pogodilo se, igrom slučaja, da imamo iste poglede i na umetnost i tako je naša pozorišna saradnja počela da dobija uspešne rezultate – priča Denić.
Scenografiju za predstavu „Amerika” koja je naišla na visoke ocene nemačkih pozorišnih kritičara, Aleksandar Denić napravio je iz dva dela. Prvi čin smestio je na palubu prekookeanskog broda koji je napravio u dvorištu pozorišta pod otvoreni nebom, dok je drugi čin „upakovao” u pozorišnu halu, koja je svojevremeno adaptirana po ideji Kristofa Martalera.Denić je nedavno dobio pozitivne ocene i za scenografiju ostvarenja „Dama sa kamelijama” Aleksandra Dime, takođe u režiji Franka Kastorfa koja je premijerno izvedena u Odeon teatru u Parizu. Predstava je, kako priča Denić, izazvala burne reakcije publike, posebno jer je predstavljena kroz diskontinuitet dva sveta – dan i noć, život i smrt, odnosno polaritet između „favela” i Sarkozijeve moći i glamura. Daroviti srpski scenograf trenutno radi na izradi scenografija za Čehovljev „Dvoboj”, takođe u režiji Franka Kastorfa, čija će premijera biti izvedena 28. marta 2013. godine u Folksbine teatru u Berlinu. To nije sve. Kastorf je angažovao Denića na operskom spektaklu „Prsten Nibelunga” koji će biti premijerno izveden tokom 26, 27, 29. i 31. jula 2013. u Bajrojtu, a povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Riharda Vagnera i 130 godina njegovog operskog festivala u ovom gradu.
– Za veliki jubilej spremamo kompletan operski ciklus „Prsten Nibelunga” sa sve četiri opere „Rajnsko zlato”, „Valkira”, „Zigfrid” i „Sumrak bogova”, u trajanju od 17 sati kojim će dirigovati maestro Kiril Petrenko. Naš koncept zasniva se na priči o crnom zlatu – nafti, počev od benzinske pumpe u Teksasu, preko početka trke za naftu u Bakuu u ranom 19 veku, pa do Istočnog Berlina, berze u Njujorku. Bajrojtski „Prsten” je u Nemačkoj štampi već najavljen kao glavni kulturni događaj 2013 – objašnjava naš sagovornik. Budući da poslednjih godina mnogo više boravi u inostranstvu nego u Beogradu, zanimalo nas je kako Aleksandar Denić komentariše sličnosti i razlike između domaće i evropske scenografije.
– U zapadnom svetu tehnologija uzima primat, čime pomalo zabašuruje nedostatak inventivnosti. To opet sa druge strane daje kvalitet jer su svi dekori izvedeni besprekorno bez obzira na umetnički domet. Kod nas je druga priča, odnosno vidim drugi problem, a to je da se često mentalna lenjost opravdava materijalnim neprilikama koje su već postale usvojeni obrazac za ponašanje u kulturnim krugovima u Srbiji. Primećujem izvesni umetnički kukavičluk, što me strašno boli, posebno kod mlađih autora. U Srbiji imate starije scenografe, ili scenografe srednje generacije koji se bore kao lavovi, dok mlađi koji bi trebalo da se pojave sa mačem u ruci nemaju tu umetničku hrabrost. Šteta – kaže Denić.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 16.01.2013.
.jpg)
