Izvor: Blic, 22.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Melem za narod
Melem za narod
U Beogradu je preksinoć u 80. godini preminuo poznati glumac Miodrag Petrović-Čkalja, poznat po ulogama u brojnim pozorišnim predstavama, filmovima i pre svega humorističkim serijama.
Miodrag Petrović-Čkalja rođen je 1. aprila 1923. godine u Kruševcu, gde je završio gimnaziju. Studirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, ali se ipak opredeljuje za glumu i 1946. godine postaje član Dramskog studija Radio Beograda. Od 1951. do 1977. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio je član Savremenog pozorišta u Beogradu.
Prvi pravi pozorišni angažman Miodraga Petrovića Čkalje bio je u komediji 'Maskarada' koju je u Humorističkom pozorištu (preteča Beogradskog dramskog pozorišta) 1951. godine režirao Radivoje Lola Đukić. Ipak, prvi nastup na pozoršnoj sceni Čkalja je imao početkom iste godine u pozorištu Boško Buha' u predstavi 'Ciganin'. Nakon tih, usledile su uloge u predstavama kao što su 'Zajednički stan' (1960. godine taj komad Gute Dobričanina imao je i filmsku verziju), 'Dobri vojnik Švejk', 'Put oko sveta', 'Prosjačka opera', 'Stvaranje sveta', predstavi 'Bog je umro uzalud', 'Slučaj šampiona' i mnoge druge, ostvarene uglavnom u pozorištu na Crevnom krstu, koje je nekoliko puta menjalo ime pre današenjg BDP-a. Manje je poznato da je Čkalja igrao u legendarnoj 'Ateljeovoj' predstavi 'Čekajući Godoa', i to ulogu Vladimira, koju je do tada tumačio Ljuba Tadić.
Enormnu popularnost, kakvu je danas nemoguće zamisliti, Čkalja je stavljao u službu pozorišta. U knjizi Dragane Čolić-Beljanovski, on kaže: 'Uprava pozorišta je insistirala, Čkalja moraš da igraš sve što se od tebe zahteva, kuća nema ni dinara', jer on je bio magnet za publiku. U pozorište su stizala i pisma sa zahtevom da Čkalja 'makar samo sedi na stolici'.
Popularan do te mere da se stvarala neopisiva gužva u prodavnici gde bi 'sa zembiljem u ruci sišao da kupi hleb', Čkalja nije nailazio na razumevanje nekih pozorišnih krugova. 'Na žalost, to je period kada svako moje scensko ostvarenje kritika nemilosrdno seče', žalio se Čkalja.
O Miodragu Petroviću-Čkalji, pozorišnom umetniku, mađioničaru radija, potom televizije, čini se nije potrebno mnogo govoriti. Bio je kako ističu 'umetnik neponovljivog komičarskog dara, koji je korisitio sva sredstva scenskog izražavanja i igrajući celim svojim bićem'.
Penzionerske dane Čkalja je provodio mirno i povučeno. Većinu poziva za intervjue odbijao je rečima: 'Zovite mlađe, ja sam za staro gvožđe'. Mnogi su ga videli prvi put uživo kada se prisutnima obratio na jednom mitingu tadašnje opozicije, kada je bio pozdravljen ovacijama.
Miodrag Petrović-Čkalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977) i Nušićeve nagrade za životno delo (1991), kao i brojnih drugih nagrada i priznanja. Mesto i datum sahrane Miodraga Petrovića-Čkalje biće saopšteni naknadno. Ž. J. O Čkalji Rade Marković
Čkalju sam sreo 1946. u Radio Beogradu. Bio je to pionirski radio prvih dana posle oslobođenja, pa je i humor bio u tom maniru. I tada se pojavio mladi Kruševljanin koji je bio toliko mršav da sam se plašio da se ne prekine, ali bio je toliko pun živog i neodoljivog humora da niste znali kad se šali privatno a kada snima emisiju; tako je to bilo spontano. Bili su tu i drugi, ali Čkalja je ostao glavna zvezda. On je te stidljive tekstove dopunjavao svojim neodoljivim načinom. Znam da su od samog početka ljudi žurili kućama da čuju 'Veselo veče' i da se potajno podsmevaju. Eto, tu je klica tog zaista neodoljivog humora. Vesna Čipčić
Pre svega moram reći da mi je zaista žao što se sve tako završilo. I što je, kako se to moglo videti u njegovim poslednjim intervjuima, otišao tako ogorčen zbog svog statusa na kraju i zbog situacije u društvu... No, sećam ga se iz raznih situacija, a ponajpre sa snimanja serije 'Vruć vetar'. Bio je to čovek čija je pozitivna energija neprikosnoveno dominirala čitavom ekipom. Bila sam najmlađa među njima, a on me je maksimalno uvažavao i još više podržavao. Bio je zbilja veličanstven, divan glumac. Ne znam da li ćemo ikada više imati takvog komičara. Imam jednu malu, lepu škaljkivu pesmicu koju mi je on tada na snimanju napisao i koju čuvam kao izuzetno dragu stvar, ali to je nešto samo moje, nešto veoma intimno. Ljubiša Samardžić
Radeći sa Čkaljom seriju 'Vruć vetar', u kojoj je briljantno igrao ujaka Firgu, sagledao sam svu njegovu magiju i svu veličinu njegove komike. Uvek prirodan , jednostavan , duhovit do suza.
Nažalost, ni jedan režim, bio on Titov, Miloševićev ili DOS-ov, nije na pravi način vrednovao njegovo delo, umeće i nenadmašan dar ovog vrsnog glumca. Njegovu komiku su upijali svi, čak i oni koji su se stideli da priznaju da je komika neraskidiv deo vrhunskog scenskog stvaralaštva Pripada, neću reći da je pripadao, velikim imenima komike poput Fernandela, Totoa, Tatija i Burvila. Bila je milina raditi sa njim. Zaštitnik nemoćnih
Kritičari su pojavu Miodraga Petrovića Čkalje na filmu po inerciji povezivali sa Džerijem Luisom, koji je tokom pedesetih godina bio oličenje novog tipa komičara. Čkalja je, međutim, bio znatno specifičniji slučaj, jer je njegova prevashodna 'predstava u javnosti' formirana na radio talasima u emisiji 'Veselo veče'. U toj kolažnoj humorističkoj emisiji, Čkalja se nije oslanjao samo na gegove, već je predstavljao i duh malog čoveka iz naroda koji uspeva da se izbori sa moćnicima iz vlasti.
Kao deo komičarskog tandema sa Mijom Aleksićem, Čkalja je bio deo tima na čijem čelu se nalazio Radivoje-Lola Đukić. Oni su, bez sumnje, obeležili televizijski program šezdesetih godina ('Servisna stanica', 'Na mesto, građanine Pokorni', 'Sačulatac') i stekli popularnost koja će ostati nedostižna za mnoge generacije zabavljača. Čkaljin dar korišćen je i u filmskim komedijama tokom šezdesetih godina ('Put oko sveta', 'Silom otac', 'Zlatna praćka'), ali je vrhunac u glumačkom pogledu on dosegao ulogama u TV serijama 'Paja i Jare - kamiondžije' i 'Vruć vetar'. S. L. R. Moj sat više ne radi
Povodom otvorenog pisma koje je Nela Eržišnik uputila legendi ovdašnjeg glumišta Miodragu Petroviću Čkalji, upitali smo ga da li je raspoložen da tim povodom napravimo razgovor za 'Blic'? On je šarmantno i duhovito govorio o tome kako se nekada družio sa novinarima i kako ima puno anegdota iz tog vremena. Međutim, kako je kroz osmeh rekao: 'Danas se nije šaliti sa vama, uuuu... ko zna šta sve čoveka može da snađe'. I potom dodao u svom maniru: 'U stvari, može kroz dvadesetak godina. Ako vi budete živi.'
Prisetimo se i kratkog odgovora Neli Eržišnik.
'Draga Nela, hvala ti na toplim rečima koje si mi uputila, hvala ti na sećanju i nezaboravu! ‘Koliko je sati?’, sećaš se ti i pitaš se. Ja ne znam - veruj mi! Sat mi je ostario i prestao da radi!' T. Nj. S
