Izvor: B92, 05.Jun.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MekMafija: Kriminal bez granica
Nova knjiga Miše Glenija
Preuzeto sa Time online
Bilo je devet sati uveče 30. aprila 1994. godine, kada se na vratima kuće Vilou Veja broj 30, u Vokingu, gradiću koji najbolje oslikava pejzaž predgrađa juga Engleske, blizu Londona, začulo zvono na vratima. Karen Rid, trideset-trogodišnja geofizičarka, koja je zarađivala za hleb tako što je analizirala seizmičke podatke, uživala je sa prijateljicom u čaši belog vina, kada su kroz prozor začule prigušeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << muški glas. „Da li ste naručile picu?" Karen je otvorila vrata – istog trenutka isporučilac je izvukao pištolj kalibra 0,38 milimetara i smireno i proračunato pucao joj u glavu nekoliko puta. Ubica je, potom, potrčao nazad ka svojim kolima i odvezao se.
Ridova je bila žrtva pogrešnog identiteta. Alison Pointing, njena sestra i producentkinja Svetskog servisa BBC-ja bila je prava meta. Alison je bila udata za debeljuškastog američkog zavodnika Gacic Ter-Ogansijana, koga je upoznala dok je studirala ruski jezik. No, ovaj brak je isprovocirao lanac neverovatnih događaja, koji su osam godina kasnije otvorili put vrtlogu smrti, imperijalizma, građanskog rata, nafti, gangsterizmu i nacionalističkoj borbi koja je u Sariju postala poznata pod nazivom „Severni Kavkaz se sručio na uspavani Voking".
Ter-Oganisjan je radio kao prevodilac i fikser za dva brata koji su bili izaslanici iz Čečenije, kavkaskog regiona koji već duže vreme traži nezavisnost od Rusije. U London su stigli po nalogu harizmatičnog, ali prilično nepredvidivog Djokara Dudajeva, čečenskog samoproklamovanog predsednika. Ter-Oganisjan je „prodao" informaciju jermenskoj tajnoj službi da ova dva Čečena nameravaju da kupe dve hiljade raketa Stinger. Jermeni su verovali da je krajnji korisnik kupljenog oružja njihov najveći neprijatelj – Azerbejdžan. Kako bi zaustavili prodaju, dva jermenska agenta stigla su u London, kako bi ubili Dudajevove izaslanike. (Ubistva su otkrivena kada je iz jednog kamiona ispala kutija u kojoj se nalazilo izmasakrirano telo starijeg brata.) Ter-Ogansijan danas služi doživotnu robiju, a njegov saučesnik se obesio u britanskom zatvoru Belmarš, pre nego što je suđenje počelo.
Nezadovoljni presudom britanskog suda, Čečeni su želeli da krvno osvete smrt svojih agenata. To je zapečatilo sudbinu Karen Rid. Teško je bilo zamisliti da će Karenina i Alisonina porodica biti umešana u političko-mafijaška ubistva bivših republika Sovjetskog Saveza. No, kako je jedan od policajaca koji se bavio ovim slučajem ukazao: „Odjednom smo rešavali slučaj u koji su bili umešani i zločin i politika iz dela sveta za koji mi, iz Metro ili policije Sarija, nismo nikada čuli. Nismo imali pojma o ratovima ili o politici – iskreno, bili smo apsolutno zbunjeni".
Novi svet globalnog kriminala je stigao u Britaniju.
Tokom poslednje dve decenije, svedoci smo neverovatne proliferacije organizovanog kriminala čije se posledice mogu osetiti širom sveta. Od Mumbaija do Odese i od Južne Afrike do Kanade, gradovi i države koji nikada nisu, u klasičnom smislu pojmanja, imali veze sa mafijom u posleratnom periodu postajali su preplavljeni mafijaškim udruženjima preko kojih su stizale ogromne količine zabranjene robe i usluga. „Svedoci smo ubrzanog rasta ozbiljnog i organizovanog kriminala", rekla je Šeron Ker, komandantkinja i šefica specijalnog odeljenja britanske Metro policije, na konferenciji u Liverpulu koji je održan ranije ove godine. „Taj vid kriminala se manifestuje na najrazličitije načine: od prodavaca kineskih DVD-jeva – slučajevi ubistava, trafikinga i kidnapovanja se i ovde daju primetiti – do rumunskih bandi koje kradu torbe, tako što koriste decu koju su „prošvercovali" u Ujedinjeno Kraljevstvo."
Primeri organizovanog kriminala u Britaniji koje je navela Kerova, predstavljaju finalnu kariku u ogromnom lancu produkcije, distribucije i prodaje nezakonite robe, koja je u svakom smislu preduzimačka i orijentisana ka stalnom razvoju, kao i najdinamičnije svetske korporacije. Danas ima malo velikih zločina u koje nisu umešane mafijaške organizacije iz nekoliko zemalja, obično na više od jednog kontinenta. Izraelska mafija je, na primer, jedno vreme kontrolisala izvoz ekstazija u Sjedinjene Države. Kao savršen primer ovakvog vida korišćenja globalnog tržišta može poslužiti način na koji je jedna banda sa sedištem u Tel Avivu uspevala da osmisli i sprovede izvoz droge, koja je proizvođena u Severnoj Evropi, najviše u Holandiji i Belgiji, do Las Vegasa, Njujorka i Floride preko isporuka koje su na te destinacije stizale latinoameričkim brodovima.
Ono što ja nazivam MekMafijom – nove mreže međunarodnog kriminala – danas dominiraju sivom ekonomijom koja ubira oko 15 procenata svetskog BDP-a. Ono što je usko povezano sa otvorenim mafijaškim tržištem jeste vrtoglavi rast korupcije u većini zemalja sveta. Jer, zajednička strategija mafijaških organizacija jeste „preuzimanje", ili „polu-preuzimanje" jedne države. Evropske i američke policijske službe nedavno su kategorisale državu zapadne Afrike Gvineju Bisau kao prvu svetsku „narkodržavu". Državu gde su poluge zvaničnih vlasti u potpunosti na raspolaganju operacijama izvoza kokaina iz Južne Amerike ka Evropi.
Jedan veoma drugačiji model
Šta je to što je izazvalo neobičan rast međunarodnih kriminalnih aktivnosti tokom poslednjih 20 godina? Dva ključna faktora su u igri. Prvi je globalizacija – liberalizacija finansijskih i robnih tržišta koja je stvorila veliki broj novih šansi za entuzijaste u preduzetničkim avanturama. Drugi je pad komunizma. Kada su se komunistički režimi u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu urušili, iza sebe su ostavili vakum moći koji su popunile siromašne države – od Balkana, preko Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije, sve do granice sa Kinom.
Svega par meseci posle kolapsa komunizma 1989. godine, odurne hibridne organizacije koje su u svom sastavu imale i nove, do tada nezaposlene, tajne policajce – sve sa nekadašnjim olimpijskim rvačima i dizačima tegova – prigrabile su kontrolu nad zemljama nekadašnjeg Varšavskog pakta, kao što je na primer Bugarska. Od mišićavih bandi koje su jurišale ulicama Sofije i sličnih gradova, brzo se došlo do mreža koje su, na primer, postale glavni uvoznici ukradenih automobila iz Zapadne Evrope.
U godinama posle pada komunizma, na Divljem Istoku nije bilo mesta za „slabašne". Artiom Tarasov, jedan od prvih postkomunističkih milionera priseća se kako su se veoma brzo poslovne rasprave pretvarale u nešto mnogo gadnije, opisujući događaj iz 1992. godine, u moskovskom klubu Voldoja Cemago: „Jedan broj gangstera se tog dana pojavio sa jasnom misijom: trebalo je od mene izvući milion dolara ili, ukoliko to ne upali, kidnapovati me". Nakon toga pojavila se prava brigada sa obe strane – 30 do 40 ljudi. „Ako se uzme u obzir da su svi oni bili naoružani do zuba, bilo je samo pitanje trenutka kada će početi da pucaju", nastavlja Tarasov. „To je sve izgledalo kao gangsterski film – potpuno nestvarno". Tarasov je imao sreće. Pobegao je. Ali, u to vreme, takvi sukobi bili su česta pojava u Rusiji – reketaši su se nalazili kako bi se sukobili oko „nesporazuma" u ugovorima koji su bili vezani za poslove čije su interese štitili.
Koliko god da su te grupe delovale zastrašujuće i nasilno, one su bile od suštinske važnosti za osiguravanje postojanja slobodnog tržišta. Dok su policija i sudovi bili u slobodnom padu, ti reketaši su bili jedina garancija da će novi istočnoevropski preduzimači imati sigurne i zaštićene ugovore, koji će se poštovati. „Da nije bilo mafije u Rusiji i drugde ranih devedesetih, ništa se ne bi pokrenulo. Ništa se ne bi dogodilo", priča Geri Buš, američki biznismen koji je radio u Rusiji tokom turbulentnih devedesetih godina. „Oni su bili od suštinske važnosti za uspostavljanje slobodnog tržišta". Bande koje su harale Sofijom, Moskvom i Pragom, bile su predvodnice kapitalizma. Novi preduzimači u Rusiji – ili oligarsi, kako su ih zvali – mogli su da koriste svoje lukavstvo kako bi preuzeli kontrolu nad ruskim ogromnim energetskim i metalurškim sektorima, na taj način stvarajući privredna carstva čija se vrednost merila u milijardama dolara, dok je životni standard običnog Rusa dramatično opadao.
Dok su se istočnoevropski reketaši ponašali kao zamena za sistem krivičnog zakonodavstva, u isto vreme su definisali i ono šta je bilo legalno i ilegalno. A legalno je bilo sve što je donosilo profit – uz naftu, hranu, nameštaj i automobile, uspostavljeno je tržište trgovine narkoticima, kavijara, trafikinga ženama i preprodajom cigareta; ove mreže su nudile tržištu sve ono što je moglo da se proda. Sredinom devedesetih, američka vlada je shvatila da se nešto ružno dešava u postkomunističkom svetu. Džon Viner, tvorac strategije za borbu protiv organizovanog kriminala u Klintonovoj administraciji, rekonstruiše razvitak ovih mreža: „Tokom ’93. i ’94. godine počeo sam da radim u zakonodavstvu, znajući da je globalizacija počela da utiče na čitav niz problema. Paradigma je bila El Salvador. Posle rata, ljudi su odlučili da preko svojih skloništa oružja zarade novac od mafije ili unutar nje. I onda smo postali svedoci kako paravojne desničarske snage i levičarske gerile rade rame uz rame! Provale, krađe automobila i slično" No, glavni izvor prihoda u El Salvadoru nisu bile krađe automobila ili trgovina narkoticima. Međutim, kada smo obratili pažnju na Balkan i kavkaski region glavni izvor prihoda u društvu dolazio je od kriminala. E, tu ste imali veoma drugačiji model".
Nisu samo zakonodavne agencije morale da se naviknu na nova vremena. Tradicionalne organizovane kriminalne grupe, kao što su Sicilijanska mafija, zatim Pet njujorških porodica , pa čak i moćna Jakuza u Japanu, imale su poteškoća sa privikavanjem na ovaj novi model međunarodnog kriminala. Stari šabloni familija i klanskih veza ustuknuli su pred mrežama koje su bile opsednute zaradom novca – što više i što je brže moguće. Globalna integracija tržišta kapitala, zajedno sa padom komunizma, izazvala je ogromnu eksploziju međunarodnih finansijskih tokova, a to je podrivalo kriminalno ponašanje, kao i trilioni dolara kojih je bilo širom sveta – sve ovo je uticalo na to da borba protiv kriminala bude sve teža. Viner i njegove kolege identifikovali su razvoj koherentne globalne strategije protiv pranja novca kao ono što je ključno u zaustavljanju toka ove reke ekonomije iz senke. No, to se pokazalo kao Sizifov posao. Novčane sume koje su bile uključene u oslobođene tokove kapitala bile su ogromne. Do sredine devedesetih, strana tržišta su dostizala volumen trgovine koji je iznosio više od jednog triliona dolara i to samo u jednom danu – 40 puta i više od vrednosti dnevne globalne trgovine. Beleženje tačnih podataka porekla tog novca, u vreme kada su korporacije, banke i firme sa privatnim kapitalom ukazivale na opasnosti ovakve vrste protoka novca, pokazalo se neuspešnim.
Magični prah
Nije samo u bivšem Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima došlo do ovakvog dvostrukog razumevanja i primene globalizacije i slobodnog tržišta u smislu korišćenja kraha komunizma zarad stvaranja kriminalnih grupa. Na primer u Africi, sukobi su kulminirali mnogo većim i mnogo smrtonosnijim sukobima između milicija, koje su finansirale kriminalne grupe oko minerala. Primer koji ovo najbolje ilustruje jeste užasan rat u Demokratskoj Republici Kongo koji je izbio 1998. godine. Gledano sa ove distance, ovaj rat je bio iniciran kompleksnim kriminalnim zaverama. Ako se pogleda mapa najučestalijih sukoba između raznih milicija i paravojnih organizacija, može se videti da su se najžešći sukobi vodili u predelima koji su najbogatiji prirodnim resursima ove zemlje. Milicija je plenila sve što je pronalazila, bez obzira na to da li su u pitanju drveni materijali, gorile, bakar, dijamanti ili malo poznati kop koltana. Kada se koltan rafinira kao prah koji je otporan na toplotu, ovaj metal može da se koristi kao esencijalna komponenta kod mobilnih telefona, laptop računara i video igrica, a sve to zbog glavne karakteristike ovog metala; čuvanje struje.
Do kraja prošlog veka 80 procenata koltana koji se koristio u globalnoj proizvodnji, vađen je iz rudnika u Kongu, a depoziti koji su ostavljani postajali su gorko polje četvorostrukih sukoba – nekada čak i više – između milicija i vojnih snaga Ruande i Ugande, kao i milicija Hutu Iterahamve i Mai-Mai. Sve ove snage su prisiljavale seljake iz tih područija da kopaju ovu rudu. Trgovci oružjem, kao što je Viktor Baut, koji trenutno u tajvanskom zatvoru čeka izručenje Sjedinjenim Državama, ilegalno su uvozili oružje iz bivših sovjetskih skladišta u Kongo. Južna Afrika je postala ključna tačka tranzita za ovakvu vrstu trgovine, a oružje se plaća od zarada od koltana, koji potom recikliraju kriminalne grupe iz Evrope, Južne Afrike i Izraela i izvoze na legitimna tržišta.
Međunarodni organizovani kriminal ima uticaja na svakog od nas. Najveći broj ljudi misli kako nema nikakve veze sa transnacionalnim kriminalnim organizacijama, no, svako ko je koristio mobilni telefon ili laptop kompjuter tokom protekle decenije nesmotreno, odnosno nesvesno, oslanjao se na organizovane kriminalne grupe zarad ugodnosti koje ovi proizvodi pružaju. I dok većina ozloglašenih novih kriminalnih grupa juriša iz zemalja u razvoju ili sa novih tržišta, to nema nikakve veze sa naročitom naklonošću prema organizovanom kriminalu u ovim delovima sveta, ali ima mnogo više veze sa razvojem tržišta. Tokom devedesetih zabranjena roba, kao i usluge – bilo da je u pitanju trafiking, dijamanti, droga ili ilegalna radna snaga – kretala se ka najunosnijim tržištima, kao što su Evropska Unija, Japan i SAD. Organizovani kriminal je industrija na kojoj se može dosta zaraditi u zemljama u razvoju, jer oni u starom bogatom svetu troše svoje ušteđevine i dokolicu, stvari koje iz godine u godinu rastu. Novac troše na seks sa prostitutkama i na pušenje cigareta koje nisu oporezovane a novčanice od 50 dolara guraju u svoje nozdrve. Bande obično potiču iz zemalja u kojima se proizvode ovakvi proizvodi, no, ključ je u korišćenju ilegalno proizvedene robe i usluga – ipak, ni Evropska Unija ni SAD nikada se nisu ozbiljno pozabavili delom koji se odnosi na potražnju robe i usluga koju nude međunarodne kriminalne grupe, čime bi se ova jednačina mogla rešiti.
Ipak, velike regije koje proizvode ili učestvuju u tranzitu robe, kao što je na primer Balkan, postale su bitno tržište za kriminalce. A dok međunarodne mreže trgovine narkoticima se postepeno prebacuju sa prodaje organskih proizvoda kao što su kokain ili heroin i okreću ka sintetičkim drogama, kao što su amfetamini, izgleda kao da će cene narkotika na tržištu pasti. Glavobolja koju komandantkinja Ker deli sa svojim kolegama širom sveta čini se da će postati intenzivnija. Finansijski resursi koje na raspolaganju ima organizovani kriminal su od ranih devedesetih godina značajno porasli. Ipak, kao što su me svi policajci podsećali dok sam radio na mojoj knjizi, nije bilo dovoljno novca da za dobre momke da se bore protiv ovog problema. Od 11. septembra 2001. godine, stotine milijardi dolara koji su dolazili sa Zapada odlazilo je na rat protiv terorizma – na sve: od snaga NATO-a koje se bore protiv Talibana u Avganistanu do novih sigurnosnih sistema na aerodromima, sa kojima smo se svi upoznali. No, terorizam je samo veoma mali deo veoma većeg problema, a taj problem ima veze sa mračnom stranom globalizacije. Sledećih 25 godina mogu pripasti organizovanom kriminalu.
Misha Glenny's latest book is McMafia: Crime Without Frontiers, published in the U.K. by The Bodley Head
Više o ovoj temi
