Izvor: Blic, 20.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediteranski Evropljanin
Mediteranski Evropljanin
Govorio je za sebe da je mediteranski Evropljanin, više nego balkanski. Bio je rodoljub i kosmopolita, istovremeno. Smatrao je da je lepota istina, a istina - lepota, dok je ljubav označavao prolaznošću u kojoj svakim poljupcem umire jedan minut. Uživao je u drvoredima platana - zanimalo ga je na kom se mestu mogu sresti svemoć i nemoć... Takav je bio Jovan Dučić, pesnički hipersenzibilan, mladalački neobuzdan, jedan od najvećih srpskih književnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čiji se zemni ostaci ovih dana, konačno, nalaze na putu do njegovog zavičaja - Trebinja. Tim povodom, juče su u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održane tri besede: predsednika SANU Dejana Medakovića, predsednika CANU Dragutina P. Vukotića i akademika Novice Petkovića, u ime Republike Srpske.
- Nisam siguran da smo i danas kadri da se do kraja zamislimo nad ovim činom, nad zatvaranjem Dučićevog životnog luka, jer smo se godinama oglušivali o istinu i pravdu i prema drugim velikanima naše istorije. Stizanje Dučićevih ostataka, budimo toga svesni, mora nas dovesti do spoznaje da u našim međusobnim nesporazumima i obračunima moramo stići do one tačke kada počinje neumoljiv ispit savesti, rodoljublja, humanosti i praštanja.... To je pravi smisao prisutnosti njegovog praha u ovom ojađenom, osakaćenom i poniženom srpskom rodu... - rekao je akademik Dejan Medaković.
U slavu Jovana Dučića potom je svoje slovo pročitao akademik Dragutin P. Vukotić, insistirajući na tome da prenošenje pesnikovih zemnih ostataka u otadžbinu, posle 57 godina, ima prvenstveno duhovni, osobito religijski i etički karakter.
- Dučić je uzletio iznad provincijskih prosječnosti i ograničenja... Bio je diplomata od karijere. Govorio je šest svjetskih jezika. Svu imovinu - poetsku riznicu, biblioteku, rukopise i lične predmete... - zavještao je zavičajnom Trebinju... Pisao je da nije tačno da je čovjek kovač svoje sreće, već da je, naprotiv, čovjek uvek sam kovač svoje nesreće. Smatrao je da se bogataš nikad ne raduje tako intenzivno kao siromah, jer je ovaj presit i lijen, da su duboke zloće i osvjete bogataške, da je mrzeti slabijeg od sebe, bolest, da sreća podrazumeva aktivan i optimistički stav prema životu...
Na kraju, akademik Novica Petković je podsetio na neiscrpan kladenac Dučićevog jezika i misli, zbog čega su ga mnogi poredili sa Polom Valerijem i Borisom Pasternakom, i pesnikovu izrazitu osećajnost oličenu u rečima: 'Ljubav je jedino pijanstvo srca'. M. M.
