Izvor: Politika, 04.Maj.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Medeni mesec” osvojio Španiju
U španskim medijima izvrsne kritike filma, a Goranu Paskaljeviću u San Sebastijanu uručena i nagrada za humanost u filmovima
Film „Medeni mesec”, za koji je reditelju Goranu Paskaljeviću nedavno uručena nagrada na Festivalu filmova posvećenog ljudskim pravima u San Sebastijanu, a nagradu mu je uručio gradonačelnik Odon Elorza Gonzales u prisustvu šefa odeljenja za kulturu pri Ministarstvu spoljnih poslova Španije, naišao je na odlične kritike u vodećim španskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medijima. Neposredno pre premijere u San Sabastijanu, našem reditelju je, kao prvom stranom autoru, uručena nagrada za humanost iskazanu u njegovom filmskom stvaralaštvu.
„Medeni mesec” se prikazuje u art bioskopima Madrida, Barselone i još desetak španskih gradova, a svi značajniji španski listovi kao i nacionalna televizija posvetili su veliki prostor našem autoru.
„Ovaj značajan reditelj, čije ime možda ne zvuči kao ime Džejmsa Kamerona ili Stivena Spilberga, dao nam je neka od najboljih dela evropske produkcije poslednjih godina, te ga možemo svrstati među najvažnije reditelje Evrope u poslednje tri decenije”, piše u listu „De sine”.
U tekstu „Film za razmišljanje”, najtiražniji dnevni španski list „El pais” ističe da je „srpski reditelj (Paskaljević) otkačenija verzija njegovog zemljaka Kusturice. Tamo gde jedan vidi zabavu i komiku, drugi vidi bol i tugu koju je za sobom ostavila stara Jugoslavija. Ako jedan (Kusturica) prikazuje venčanje zbog folklora, drugi (Paskaljević) to radi sa kritičkom namerom, kroz metaforu i sa jasnim političkim kontekstom”.
List „El mundo” Paskaljevića, dobitnika nagrada „Zlatni klas” na festivalu u Valjadolidu za filmove „Tuđa Amerika”, „Optimisti” i „Medeni mesec”, smatra odlučnim braniocem ljudskih sloboda koji se „uvek borio protiv nacionalizma u svojoj zemlji modernom dijalektikom”.
Autor članka u listu „Periodiko de Kataluna” na kraju opširne analize filma zaključuje da je „Paskaljević svestan da su mladi ljudi snaga koja može da izbavi Balkan iz teške situacije”. U tekstu pod naslovom „Korak ka pomirenju”, filmski časopis „Fotogramas” je naveo da je „’Medeni mesec’, prva srpsko-albanska koprodukcija između tradicionalno sukobljenih suseda, korak ka pomirenju”, i dodaje da se „Paskaljević ne plaši da prikaže slike frustracija, ogorčenosti i nasilja koje su obeležile noviju istoriju njegove zemlje” i dodaje: „Ovaj film je skener tmurne sadašnjosti koja bi trebalo da suoči srpsku i albansku omladinu, generaciju zarobljenu u rascepu otvorenih rana koje potiču iz prošlog rata i Evrope koja im pred nosom zatvara vrata”.
Tanjug
----------------------------------------------
„Sinemania”: Čudesno osinje gnezdo
U najuglednijem španskom filmskom časopisu „Sinemania”, kritičar Karlos Maranjon pišući o Paskaljeviću i „Medenom mesecu” kaže i sledeće: „Iako nema pretke u posleratnoj Španiji, Goran Paskaljević je pronašao šifru za postmodernu, migracionu verziju tužnog medenog meseca Španije četrdesetih godina, u kojoj su parovi izlazili iz pansiona u San Sebastijanu ili Saragosi, čineći korak koji prethodi lišavanju života. Medeni mesec je imaginaran, on je samo projekcija snova protagonista ovog filma koji izgleda kao pozivnica za venčanje koje se nikada neće održati. To je sve što je ostalo od tog balkanskog osinjeg gnezda koje reditelj opisuje kao siromašno, brutalno, a čiji zaplet prikazuje i u filmičnom „Buretu baruta” krajem devedesetih. Gorak je ukus u ustima zbog svega ovoga i preostaje samo prepuštanje sudbini...”
Maranjon ističe i da se Paskaljević u „Medenom mesecu” pita „šta se dešava posle prolivanja krvi, kada se osuši žuč, da bi odgovor stigao kada se njegovi junaci nađu zagledani u lepu i utegnutu Evropsku uniju koja je stvorila čudovište. Srbe niko ne želi, Albance su optužili da su teroristi. Oni su braća u sukobu zbog politike i gomila nevinih, ne znaju na koju kartu da igraju na teritoriji u kojoj mnogi pribegavaju alkoholu, nasilju i nametnutom ratovanju od strane tradicije koja, kao ni Balkan, nigde ne ide ili ide sporo ka mestu koje takođe nije mnogo bolje. Sa onima koji se nisu zatvorili u sebe i traže izlaz, obračunaće se predrasude merkantilne, kanibalističke i rasističke Evrope...”
D. L.
[objavljeno: 05/05/2010]
