Izvor: Blic, 30.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Meda peva bluz' Dušana Kovačevića
'Meda peva bluz' Dušana Kovačevića
Meda se povukao izvan lože, shvatajući da je opet napravio veliku glupost. Bi mu malo lakše kad Violeta otvori oči i upita šapatom, jedva čujno.
- Ko je to bio?
- Meda. Meda, draga. Naš Meda... - smirivao je Arkadije, posmatrajući krivca pogledom koji bi običnog čoveka sigurno ubio. Krivac obori glavu i na dlanu šape pokaza toplomer. Nešto je i promumlao, što još više iznervira Arkadija.
- Bolestan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << si? - upita ga promuklo. Bes iz grudi ovlaži mu čelo, iskolači oči i izazva pištanje iz ušiju. Meda je znao da sa Arkadijem nema razgovora kad se oglasi pisak; oborene glave, gegajući se, pođe prema izlazu, ali ga gazdin glas zaustavi i okrete u mestu.
- Stani! Dođi ovamo! - zaurla i pogledom ga natera da priđe bez pogovora. - Kako to prilaziš dami s leđa, bez najave? Gospođica je mogla da umre! Bolestan si?! Znam da si bolestan! Bolestan si u glavu!
Medved je uz gazdinu dreku bivao sve manji i manji. Iz tamnih, okruglih očiju, potekoše suze, a sa suzama se začu nešto nalik na cvilenje. Violeta je gledala uplakanu životinju, pomislivši da je ona kriva za sve što se dogodilo.
- Nemojte da vičete na njega. Nije on kriv. Ja bih se onesvestila i da sam videla miša. Ja sam sklona padanju u nesvest - pričala je dok je Meda stajao oslonjen na drvenu ogradu lože skrivajući lice šapama. I Arkadije se malo primiri; pisak iz ušiju prestade, a glas mu se utiša, unormali, dok je objašnjavao jedva preživeloj verenici...
Odlomak iz romana 'Meda peva bluz' koji se moŽe kupiti 31. decembra, uz novogodišnji trobroj 'Blica'.
