Izvor: Blic, 15.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mea culpa
Mea culpa
Ova rubrika se zvala 'Kultura i nekultura' sve dok uz nju nije objavljena moja fotografija sa rukama u džepovima koju vidite uz kolumnu. Tada sam napisao da postoji sukob sfera između mojih zamerki, kritika i gunđanja i tog što neučtivo držim obe ruke u džepovima. Otada se trudim da kadgod mogu budem samokritičan prema sebi kadgod nešto pogrešim.
Ovih dana je vrlo zanimljiva rediteljka iz Slovenija Mateja Koležnik, u koju nemam vremena da se zaljubim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a bilo bi i beznadežno, izrežirala veoma zanimljivu predstavu 'Žene iz prošlosti' nemačkog dramatičara mlađe srednje generacije Ronalda Šimelfeniga. Bio je to oproštaj upravnika Nenada Prokića od 'Bitef teatra' posle osam godina. On me je zamolio da napišem nešto povodom premijere za mali program.
Ja sam predlog prihvatio i napravio grešku u naslovu koji glasi 'Šimelfenig prvi put među nama'. Već na premijeri Ivana Vujić je s pravom protestovala, jer je Beton hala prva u nas prikazala ovog zanimljivog pisca još novembra 2003. godine. Prvog Šimepfeniga u nas, i to 'Push-up 1-3' režirala je Ivana Vujić. A ja sam tu zanimljivu predstavu još i gledao. 'Mea culpa!', uzvikivali su stari Latini u takvim slučajevima, što, kao što znate, znači 'Moja krivica!'.
U malom programu 'Bitef teatra' ima još jedna greška. Prevodilac kratke Šimelfeldove biografije pogrešno je preveo naziv slavnog berlinskog pozorišta koji vode Tomas Ostermajer i Saša Valc - 'Schaubuehne am Lehniner Platz' kao 'Šaubne na Lenjinovom trgu', ne primetivši ono h, koje otklanja svaku sumnju da je reč o vođi Oktobarske revolucije, već o varošici jugozapadno od nemačke prestonice.
