Izvor: Politika, 30.Jul.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matvejević ne ide u zatvor
Brojni domaći i strani intelektualci digli glas protiv presude Matvejeviću zato što je Mila Pešordu svrstao u „domaće talibane”, a Josipović ga imenovao za izaslanika za frankofonske zemlje
Pravosudna „sapunica” oko suđenja i osude pisca Predraga Matvejevića po tužbi pesnika Mile Pešorde traje već godinama, a ovih dana se sve više pretvara u poveći problem na vratu hrvatskog pravosuđa.
Hrvatski pisac Predrag Matvejević otišao je u Dubrovnik na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odmor umesto, kako se prethodnih dana nagađalo u pojedinim hrvatskim medijima – u zatvor. Sumnje da će morati iza rešetaka izazvala je odluka Vrhovnog suda Hrvatske o potvrdi pravosnažne presude iz 2005. godine kojom je osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog klevete sarajevskog pisca Mile Pešorde. „Jutarnji list” je, naime, još pre devet godina objavio Matvejevićev tekst „Naši talibani” u kojem književnike Ivana Aralicu, Momu Kapora i još neke proziva za odgovornost za zločine u toku rata u Bosni i Hercegovini, tražeći za njih sud stroži od Haškog tribunala. Na tužbu se jedini odlučio Pešorda, kojeg je nazvao „sarajevskim talibanom”.
Razjašnjenje u vezi sa statusom nekadašnjeg profesora na Sorboni i autora „Mediteranskog brevijara”, dale su sudije i advokati. Budući da mu je uslovna kazna istekla još pre tri godine i da u međuvremenu nije ponovio krivično delo, u zagrebačkim pravnim krugovima protumačeno je da nema razloga da Matvejević bude poslat u zatvor bez obzira na to što je ovih dana Vrhovni sud odbio zahtev Državnog odvjetništva o ukidanju presude i potvrdio njenu pravosnažnost.
Da najprevođeniji hrvatski pisac neće otići na izdržavanje kazne nagovešteno je već kada ga je hrvatski predsednik Ivo Josipović imenovao za svog predstavnika u Međunarodnoj organizaciji za frankofoniju samo dva dana pre nego što je, kako se spekulisalo, trebalo da se nađe u zatvoru.
Ovaj slučaj pomno je pratila i međunarodna javnost, pa su Matvejeviću podršku uputili francuski filozof Anri Levi, italijanski pisci Umberto Eko i Klaudio Magris, indijsko-britanski pisac Salman Ruždi i mnogi drugi evropski intelektualci. Pisac Đakomo Skoti je, na primer, povodom ovoga poručio: „Uhapsiti i zatvoriti zbog slobodno izraženog etičkog i političkog stava takvog pisca kao što je Predrag Matvejević velika je sramota za Hrvatsku i njenu stoletnu kulturu.”
Koliki je odjek izazvala potvrda presude, svedoči i to da je poslanica Evropskog parlamenta Debora Serakjani zatražila od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton akciju protiv presude protiv intelektualca Matvejevića , a zatim je Italija ponudila azil Matvejeviću u svojoj ambasadi u Zagrebu, ako mu zatreba.
Na sve to reagovalo je Udruženje hrvatskih sudija saopštenjem koje potpisuje njegov predsednik Đuro Sesa i u kojem se objašnjava kako Matvejevića niko ne hapsi, već da je presuda bila uslovna i taj rok je prošao. U tom udruženju su zabrinuti što „dalja medijska pa i opštedruštvena eksploatacija tzv. slučaja Matvejević poprima zabrinjavajuće dimenzije”, ljute se na italijansku ambasadu što mu je ponudila azil, a prozivaju i predsednika Josipovića zbog nekih navodnih izjava njegovih saradnika povodom ovog slučaja.
Predsednik RH Ivo Josipović je postupak UHS-a ocenio „bizarnim, jer u situaciji kada pravosuđe opterećuju brojni problemi, predsednik Udruženja sudija se bavi kuloarskim pričama ko je kako ocenio neku presudu”.
„Uostalom, presuda je pravosnažna i svi je mogu komentarisati, a koliko ja znam niko iz Ureda predsednika nije dao nikakvu izjavu o kojoj govori g. Sesa” – rekao je takođe Josipović.
Predrag Matvejević, koji se trenutno o svom slučaju ne izjašnjava, nedavno je rekao: „Da mašem barjakom kao Pešorda bio bih slavljen. Ovako, kažnjava me sud.”
R. Arsenić
A. Marinković
----------------------------------------------
Podrška Anrija Levija
Mogućnost da Hrvatska u iščekivanju članstva u Evropskoj uniji zatvori jednog od svojih najvećih intelektualaca, Anri Levi u pismu objavljenom u francuskom „Mondu” tumači „hrvatskim ostacima autoritarne prošlosti Jugoslavije”, i postavlja pitanje da li se oni mogu „razgraditi” u Evropi.
Levi dodaje da je Matvejević u Hrvatskoj 1991. bio izložen uvredama i klevetama svih vrsta, uključujući i hice iz vatrenog oružja ispaljene u njegov ormar na Filozofskom fakultetu, kao i da je bio prisiljen na egzil koji ga je odveo u Pariz, Rim, Trst. Francuski filozof još kaže da se za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i kasnije, hrvatski književnik borio protiv nacionalizma i ekstremizma na svim stranama, zagovarajući bratstvo i mir na Mediteranu.
objavljeno: 31/07/2010
.jpg)
