Matijini stihovi stubovi duhovnosti

Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2019, 21:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matijini stihovi stubovi duhovnosti

U Andrićevom institutu je održan naučni skup o bogatom stvaralaštvu jednog od najznačajnijih pesnika srpskog roda. Nikčević: Bećković otvara puteve nacionalnog odrastanja. Negrišorac: Voli ga i običan narod U ODELjENjU za srpski jezik Andrićevog instituta u Višegradu održan je naučni skup posvećen stvaralaštvu akademika Matije Bećkovića, pružajući uvid u najznačajnija, široka - književna i lingvistička istraživanja o delu jednog od najznačajnijih pesnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << srpskog roda. Oko dvadeset renomiranih autora svoje radove objaviće u posebnom zborniku, a duh posebnosti događaju dalo je i mesto održavanja skupa. Reč je o prestonici nacionalne kulture u Republici Srpskoj, koja je posvećena istraživanjima 20. veka u oblastima društvenih nauka i kulture. Referat Želidraga Nikčevića "Poetske šifre nacionalnog odrastanja" ističe da je poezija Matije Bećkovića "jedan od najvažnijih, najsugestivnijih i najaktuelnijih parametara ukupne srpske duhovnosti, a ta činjenica obavezuje". PROČITAJTE JOŠ: Matija Bećković u Vrbasu: Lična karta naroda - Čitanje Bećkovićeve poezije stvara utisak da nam on govori nešto što smo svi znali. Reći što svi znaju, to je najskandalozniji prodor u realnost. Zato njegove pesme pružaju ne samo individualno, već i neuporedivo kolektivno zadovoljstvo. Uveravaju nas da, malo mudriji, ispred sebe imamo novi početak - naglasio je Nikčević. - Taj naizgled običan, aktuelan govor pomera se ka vanvremenskom, ka večnosti. Otvara puteve nacionalnog odrastanja i njihov tajanstveni sjaj i značaj dolaze do izražaja. "Jezik je pamćenje koje nije ni malo, ni kratko", zapisao je pesnik. U referatu "Kulturna samosvest Matije Bećkovića", Dragan Hamović ističe da - jezik jeste kultura. - Pesnik čije je telo na početku bilo njegova istorija, prelazi sa individualne na kolektivnu optiku ("Ovu su knjigu napisali svi Rovčani"). On određuje udeo kolektivne prošlosti u savremenom pojedincu. Ne prihvata podržavanje i deklarisano prihvatanje prošlosti. On je prerađuje, a pesnikovo autorsko ja integriše se sa nasleđem sopstvene kulture kroz dijaloški i polemički postupak. Karakteriše ga odolevanje izazovima konverzije i asimilacije, opiranje imperijalno skrojenom identitetu današnjeg čoveka - naglasio je Hamović. Renomirani autori govorili o delu našeg velikog pesnika / Foto N. JankovićOn je dodao da je ova zajednica stvarala velike pojedince, nosioce kolektivne projekcije, a Bećković ih je portretisao: od Svetog Save, Njegoša, Svetog kneza Lazara i mučenika Vukašina... - Koristeći istovrsnu strategiju, u novoj knjizi "Sto mojih portreta", predstavio nam je svoje književne i druge prijatelje, bližnje, svoje "lične velike pojedince". Pojedinac kod Bećkovića, gotovo uvek je značajan za prosvećenje, za samosvest svoje zajednice - rekao je Hamović. Ivan Negrišorac se bavio "Đilasovim lelekom" u poemi "Unuk Alekse Marinkova plače nad Crnom Gorom".Želidrag Nikčević - Čitava poema je varijacija 32 fragmenta, plača o nestanku stare, tradicionalne, klasične Crne Gore. Nastavlja se tamo gde je roman "Crna Gora" Milovana Đilasa stao. Ta stara Crna Gora imala je visoko mesto u odbrani ljudske časti i slobode, a identitet junaka potvrđivalo je suprotstavljanje neprijatelju. To je nestalo, pa pesnik kaže: "Bog je bio naš čo`ek na nebu, niđe nismo imali bliže svojte"... - kaže Negrišorac. - Svest o izgubljenom i potreba za obnovom i novim početkom iz Bećkovićeve poezije, integrisala je najrazličitije čitalačke i slušalačke slojeve u srpskoj kulturi. Vole ga intelektualci i obični ljudi koji inače ne čitaju poeziju.Ivan Negrišorac Pored pomenutih autora, u zborniku "Književno stvaralaštvo Matije Bećkovića u poetološkim i stilističkim analizama" naći će se i tekstovi Lidije Tomić, Nikole Marinkovića, Jane Aleksić, Nemanje Karovića, Vladana Bajčete, Sonje Milovanović, Jovana Delića, Miloša Kovačevića, Aleksandra Milanovića, Mihaila Šćepanovića, Sanje Đurović, Milke Nikolić, Jelene Petković, Ilijane Čuture, Veljka Brborića i Milana Ružića. PROČITAJTE JOŠ: PROMOCIJA NOVE KNjIGE MATIJE BEĆKOVIĆA: Smak sveta u stihu PROF. DR MILOŠ KOVIĆ: VEK GENOCIDA NAD SRBIMA NAUČNI skup u Andrićevom institutu otvoren je predavanjem istoričara prof. dr Miloša Kovića "Vek genocida nad srpskim narodom". - Srbima se reč genocid nameće da bi se zamaglio genocid koji su Srbi u 20. veku pretrpeli. Istorija svih američkih država koje su stvorili Englezi počela je genocidom, a oni drže predavanja o ljudskim pravima. Zato se svest o tome šta su učinili nama, mora čuvati u temelju našeg nacionalnog identiteta, baš kao što čuvamo svest o Svetom Savi, Simeonu ili knezu Lazaru - naglasio je Ković. - Činimo to ne da bismo mrzeli susede druge vere ili nacije, već da bismo se oslobodili naivnosti, iluzija i da bismo sačuvali živote. Ković je još dodao da je Republika Srpska garant da se genocid neće ponoviti, podsećajući da je najstrašniji zličin nad Srbima u Podrinju počeo u Velikom ratu. Nastavljen je u Drugom svetskom ratu, zatim u Krajini, u Sarajevu i posebno na Kosovu i Metohiji, tvoreći mračnu vekovnu istoriju genocida nad srpskim narodom.

Nastavak na Večernje novosti...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.