Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2014, 23:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mašta postaje opšte dobro

KADA se prošle godine na aukciji našlo slučajno pronađeno pismo prvog engleskog nobelovca Radjarda Kiplinga, u kome priznaje kako je veoma moguće da je prilikom pisanja čuvene "Knjige o džungli" pozajmljivao neke delove iz tuđih knjiga, ali da se ne seća iz kojih, stara priča o korišćenju tuđih ideja i plagijatima u književnosti dobila je još jedno zanimljivo poglavlje. Duga je lista pisaca čija su dela naknadno preispitivana i iz ovog ugla, na njoj su i Šekspir, Herbert Džordž >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vels, španski nobelovac Kamilo Hose Sela, naš Danilo Kiš, popularni Den Braun... Govorio je veliki režiser Žan-Lik Godar da nije bitno odakle uzimaš stvari, nego gde ih odnosiš. A često je citirano mišljenje njegovog mlađeg kolege Džima Džarmuša o originalnosti u umetnosti, koji je razradio ovu tezu: "Kradite sa svih strana sve ono što će se uskladiti sa vašom inspiracijom i biti gorivo vašoj mašti. Gutajte stare i nove filmove, muziku, fotografije, pesme, snove, neobavezne razgovore, ulične znakove, arhitekturu, mostove, drveće, oblake, vodu, svetlost i senku... Birajte samo ono što se direktno obraća vašoj duši. U tom slučaju vaše delo biće autentično. Autentičnost je neprocenjiva, originalnost ne postoji". Onima koji, ipak, drže do stroge podele na originale i falsifikate, donedavno je bilo jednostavnije da tragaju i sude o autorstvu, a današnji, rasprostranjeni "kopi-pejst" mentalitet digitalne ere preti da izbriše sve granice na ovom polju. Nove tehnologije, koje snažno utiču i na način pisanja i na način komunciiranja, po mišljenju pisca i profesora Mihajla Pantića, u izvesnoj meri problematizuju pojam autorstva.SLUČAJ DVE "LOLITE" Neverovatan je slučaj dve "Lolite". Čak 39 godina pre izlaska antologijskog romana Vladimira Nabokova, zaboravljeni opskurni nemački pisac i kasnije nacistički novinar Hajnc fon Ešvege ili Hajnc fon Lihberg, kako je glasilo njegovo umetničko ime, objavio je kratku priču o sredovečnom gospodinu koji je opsednut čarima jedne maloletne devojke. Naslov je bio - "Lolita"! Teorije su razne, a po jednoj, Nabokov nije kradljivac, već je imao kriptoamneziju - skriveno sećanje na postojeću priču, kojeg nije bio svestan. Književni kritičari tvrde da je literatura oduvek bila velika retorta u kojoj se slične teme stalno pretapaju, te da se ništa od onoga čemu se divimo u poznatijoj "Loliti" ne može naći u prethodnoj. - Negde, baš na internetu, pročitao sam da čovečanstvo danas za dva minuta napravi i postavi više fotografija od svih fotografija koje su napravljene u 19. veku. A kada je reč o tekstu, to jednostavno nije moguće izračunati, svet nas svakog minuta zasipa obiljem, ili je to lavina, novih i novih tekstova koji kruže sajber prostorom i tako kružeći, u stalnom preuzimanju, menjanju ili prevođenju bivaju deautorizovani, postaju opšte dobro. Planetarna kultura se, naizgled paradoksalno, preko ekranskog vida komunikacije izgleda vraća u stanje nekog novog analfabetizma, stvara se novi vid kolektivne, vizuelne a ne usmene umetnosti - kaže za "Novosti" Mihajlo Pantić. Ljudi spontano, jer im je nadohvat ruke, posežu za onim što im se dopada ili za onim što im je iz bilo kog razloga potrebno, i, po Pantićevim rečima, sa tim rade šta god im je volja, skraćuju, kombinuju, dopunjavaju, preobražavaju, ne obazirući se na to ko je prvi autor teksta sa kojim, najčešće bez loše namere, već po prirodi medija, manipulišu. - I to je jednostavno tako, ono što postoji u elektronskoj formi pripada svima i svako u svojoj privatnosti, koja takođe više nije privatnost, može da radi sa tim šta mu je volja i šta mu se hoće. Internet je ubrzao i korenski promenio sam postupak pisanja. Ukoliko je "autor" dovoljno vešt može da bez po muke za kratko vreme od pet tekstova iz iste tematske oblasti sačini šesti, i ta se priča nastavlja da umnožava geometrijskom progesijom, u beskraj. A kada je o takozvanom plagijatu reč, tu sam odavno, i bez Borhesove pomoći, došao do zaključka da je i on književna forma, sve dok ne raskrinkaju lažnog autora. Što se sve ređe dešava, jer više nije moguće vladati celinom toga prostora koji možda i nije stvoren da bi nas progutao, ali, eto, kolateralno se upravo to desilo. Šteta ili korist, sasvim svejedno. Uronjeni smo u okean milijardi tekstova koji se stalno širi, i ko sad uopšte brine o tome ko je autor. Tekst na internetu je kao parkirani automobil na ulici, vaš je samo do izvesne mere - kaže Pantić.

Nastavak na Večernje novosti...