Izvor: Danas, 07.Avg.2014, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mašine proizvode osećanja
Šejn Volter (Shane Walter), Britanac, u sferi je digitalne umetnosti i dizajna već 20 godina. Producirao je i bio angažovan kao savetnik za mnoge poznate brendove i bendove, među kojima su BBC, MTV, Google, Nike, Rolling Stones, U2, Pet Shop Boys, George Michael, Lady Gaga... Sve ovo postigao je, između ostalog, zahvaljujući agenciji s globalnim dostignućima u kreativnom dizajnu i festivalima pod nazivom Onedotzetro. Kao njen suosnivač pre 16 godina, na poziciji je multidisciplinarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kreativnog direktora, često nastupa kao govornik, predsednik je ili član žirija internacionalnih izložbi i internacionalnih filmskih festivala, a napisao je i tri knjige.
Pre Onedotzero, njegova karijera bazirala se na produkciji i režiji u širokom spektru medija i umetničkih disciplina - od veb sajtova, koji su neretko bili nominovani za nagrade, preko kompjuterskih igara, pozorišta i savremene umetnosti, do muzike. Kao gost Festivala Resonate, koji je organizovao British Council, održao je predavanje u Beogradu.
- Suština je u tome da se nove tehnologije stalno pojavljuju i kada je izmišljeno slikarstvo, ono nije uništilo sve umetnosti koje su prethodno postojale već je donelo novi alat za izražavanje u umetnosti. Tako da su, recimo, boje ili grafitna olovka isto tako, na neki način, bile tehnologija. Mi smo u tehnološkom dobu kada se sve menja. Međutim, tehnologija se trenutno razvija velikom brzinom i postoji neka vrsta preklapanja između novih tehnologija i tradicionalnih umetnosti. Ali, kao i bilo koji umetnički pokret, on zapravo oslikava našu današnjicu koja je u velikoj meri digitalne prirode.
- Pokušavamo da povežemo publiku sa onim što radimo. Da bismo u tome uspeli, koristimo kreativne tehnologije. One nam pomažu da se publika intimno poveže s umetničkim delom na drugačiji način. Kada govorimo o brendovima, isto je. Svaki brend želi da proda svoj proizvod. Međutim, da biste to realizovali, ljudi moraju da ga vole. Da bi se postigla ta vrsta emotivnog odnosa s brendom, mora se uticati na kulturu.
- Ako pogledate bilo koju vrstu izražavanja, svaka je na neki način manipulacija. Na nju možete gledati s tog ciničnog stanovišta - kao bukvalno manipulisanje ljudima. Međutim, ako putem svog rada i umetnosti doprinosite kulturi, onda je to dobročinstvo. Zbog toga što s jedne strane dajete, a s druge dobijate. Tako bi brendovi trebalo da rade umesto da samo uzimaju novac. Trebalo bi nešto i da daju ljudima.
- Muzika, jer je najpristupačnija i na nju ljudi najbolje reaguju. Mnogo mladih posećuje klubove, tako da je muzika odlična platforma da prikažemo ono što radimo jer na taj način povezujemo nešto što je audio prirode s vizuelnim efektima. U tom smislu radili smo za velike bendove, ali i za brojne alternativne i eksperimentalne događaje, performanse u klubovima u saradnji s di džejevima.
- Kontekst je ključan. Njihove pesme su prilično narativne tako da na koncertima nije bilo teško vizuelnim efektima oslikati tekstove ovog benda. Istakao bih da video art koji ide iza ima dve bitne karakteristike. On je interaktivan i reaktivan. Na primer, projekciju istog videa možemo upriličiti u drugom kontekstu, recimo u umetničkoj galeriji i ljudi bi se, naravno, zapitali - šta je sad ovo, jer im se samo na koncertu to čini kompatibilnim.
- Kao što sam naziv kaže, kao kreativni direktor upravljate ljudima na kreativan način. A najbitnije je da izvučete ono najbolje iz njih, da im date inspiraciju, da ih motivišete i da ih, naravno, vodite kroz ceo proces koristeći kreativnost i kreativne tehnologije. Faktički, u nekim situacijama, ne radite ništa i baš na taj način vršite uticaj. Termin kreativne industrije je zapravo skovala britanska vlada pre 20 godina da bi jednom frazom označila celokupnu oblast usluga koje mi pružamo: grafički dizajn, video igre, animacija, sve ono što je u tom polju. Moram da kažem da se u poslednje vreme sve ove discipline međusobno spajaju i preklapaju, tako da je vrlo zgodno da koristimo jedan naziv za sve njih. Ono što je takođe bitno jeste da prelazimo sa fizičkog sveta - rečima proizvodnje - nečega što možete da dodirnete, u onaj drugi svet - digitalni.
- Kad je u pitanju digitalna umetnost, naravno, koriste se mašine i postoji neka vrsta hladnoće kada se one spomenu. Međutim, s druge strane, kad govorimo o digitalnoj umetnosti, kao i kod svake druge, vi zapravo ne primećujete samu tehnologiju kao takvu, već ona u vama izaziva osećanja. Bitno je dakle ono kako se osećate. Sad nailazi veoma zanimljivo vreme razvoja i vreme promena. Ljudi pokušavaju da koriste najrazličitije tehnologije kako bi iskazali neki svoj umetnički doživljaj. Isto tako je postojao dug put između pećinskog čoveka i umetnosti koju je stvarao do Mona Lize. Morao je da prođe razvoj i to se trenutno dešava.
- U potpunosti. Ako govorimo o lepoti, možete je posmatrati na najrazličitije načine, recimo, cvet možemo posmatrati iz matematičke perspektive. Mi, kao i mašine, imamo istu vrstu percepcije.
Nije slučajno to što Tesla potiče iz Srbije
Na pitanje kako bi, eventualno, brendirao Beograd, Šejn kaže:
- Ono što sam uspeo da vidim i osetim su tri stvari. Najpre duh, veoma izražen i jak, zatim toplina kojom sve odiše i, na kraju, energija. Ali nabijena energije, koja ide ka unutra i koja je zapravo sakrivena i zatvorena. Ono što bi trebalo da se uradi jeste da se ona nekako oslobodi, da ide ka spolja i u neku vrstu interakcije. Tehnologije, naravno, sada imaju najrazličitije alate koji mogu da joj pomognu da se raspriča. Evo primera Tesle. Prema mom mišljenju, uopšte nije slučajnost da Tesla potiče iz Srbije. Uveren sam da ne bi mogao da potiče ni odakle drugde osim iz Srbije. I, isto tako sam uveren da mnogo ljudi odavde čekaju da budu otkriveni i nešto ponude svetu.
Ljudi se plaše promena
* I dalje postoje konzervativna mišljenja da, recimo, video nije umetnost. Kako biste ga vi odbranili?
- Prvo, ne bih baš branio tezu da video nije umetnost već bih više zastupao činjenicu da bilo koja vrsta izražavanja na bilo koji način predstavlja neku vrstu umetnosti. Ono što je u stvari konzervativno u celoj priči jeste da se ljudi plaše promena. Video nije nešto statično kao što je to slika na zidu. Ovoga puta imamo slike koje se pokreću.
Onedotzero festival
U razgovoru za Danas Šejn ističe da je najponosniji na najveći projekat - Onedotzero festival, koji je pre 16 godina osnovan u Londonu i danas funkcioniše na globalnom nivou. Posvećen je istraživanju ideja i konvergenciji različitih umetničkih vrsta izražavanja. Za njega je najbitnije što festival povezuje različite kulture budući da je gostovao u 150 različitih gradova. „Pokušali smo da pokažemo na koji način su oni međusobno povezani. Festival je sličan Festivalu Resonate. U njemu učestvuju dizajneri, filmski autori, animatori, grafički dizajneri, muzičari, ljudi iz sveta mode. Svi zajedno.“
Vreme televizije
Šejn ukazuje na razliku između tradicionalnih slika koje predstavljaju ideju u dvodimenzionalnom svetu i pokretnih koje su donele novu dimenziju - „vreme“. „Na taj način možemo da imamo narativ, a kombinujući pokretnu sliku s zvukom dobijamo audio-vizuelnu kombinaciju posredstvom koje možemo da ispričamo neku priču, predstavimo kompleksnu ili veoma jednostavnu ideju. Jer vreme u kome živimo je zapravo vreme televizije, tako da smo u velikoj meri izloženi pokretnim slikama.“
