Izvor: Politika, 13.Maj.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masimo sa tamburašima
Boško Petrović bi bio srećan. Matija Dedić je konačno zakucao na vrata postojbine džeza, a niz mladih džezera različitim konceptima traže svoj put u svet velikih. Šta ima novo na hrvatskoj džez sceni?
Matija Dedić je za manje od godinu dana objavio čak tri albuma, kojima je učvrstio poziciju vodećeg hrvatskog džez umetnika. Album „MD In NYC” (Origin Records, Sijetl) snimio je u Njujorku, u pratnji Visentea Arčera (kontrabas) i Kendrika Skota (bubnjevi). Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << debi na američkom tržištu, Dedić je odabrao šest svojih kompozicija, dva džez standarda i dve obrade pop numera, pozicionirajući se kao zreo i nadahnut autor, sa pravim odnosom prema džez tradiciji i zvukovima kojima je okružen. Osnovni ambijent je na tragu ranijih ostvarenja (ECM lirizam sa ukusom klasike), uz (novu) diskretnu upotrebu sintisajzera: ove boje doprinose atmosferi suspensa, koju obično „razrešava” oglašavanje akustičnog klavira. Eventualna poređenja sa B. Meldauom, R. Glasperom ili DŽ. Moranom (ukrštanja žanrova i upotreba elektronike) Dediću neće smetati. Za visoku ocenu dovoljno je poslušati emocionalno duboku baladu „Her Name”, lepljivu temu „Slawenskaya”, ambiciozni tretman Henkokove „Maiden Voyage” ili nežni dodir Stingove „Fragile”.
„Kontesa” (Cantus) predstavlja Matijin pogled na delo legendarne kompozitorke Dore Pejačević (1885-1923). U originalu postromantistička muzika, pet solo pesama i četiri klavirske minijature ovde dobijaju okvir savremenog džeza, sa prijatnim svingom Mladena Barakovića (kontrabas) i Borne Šercara (bubnjevi). Gošće u projektu su Vlatka Burić, mecosopran i Laura Vađon (violina). Susret klasike i džeza ima organski karakter: kao da je ova muzika sto godina čekala da oživi u svetu sinkopiranog ritma, džez harmonija i lepršavih ukrasa! Albumom dominira baladni karakter, iz koga okrepljujuće iskaču „Majčica, moj anđeo” (na tekst Jovana Jovanovića Zmaja, sa grooveu maniru Esbjorna Svensona) i slobodna forma „Ljubavnog zanosa”.
Album „Friends” (Dallas Records) čini standardni džez opus, uz izuzetak pesme „Siena”, koju potpisuje i izvodi Tana Pavelić. Fokus albuma je na Dediću kao interpretatoru i vrhunskom pratiocu pevača: četiri numere peva talentovani Kristijan Beluhan. Iako je pripremljen sa manje ambicija od druga dva ostvarenja, album je zaslužio nominacije u svim (3) džez kategorijama ovogodišnjeg Porina, što je detalj koji izvanredno opisuje odnos hrvatske džez zajednice prema Dediću.
Standardima se zanima i riječka pevačica Lela Kaplovic na albumu „Love Me Or Leave Me” (Dancing Bear), LeKap Quartet-a. Slušajući njeno debi izdanje, može se opravdati ovakav program – Lela želi da pokaže vokalne kvalitete u okviru prepoznatljivog repertoara, ne opterećujući slušaoca procenjivanjem kvaliteta pesama. To je za početak dovoljno: čućemo prijatan alt, besprekornu tehniku na nasleđu stare škole (Sara Von, Ela Ficdžerald) i ubedljivo izvođenje (slušalac može da joj „veruje”). Nenametljivu podlogu obezbeđuje trio njenog supruga, pijaniste Džoa Kaplovica, poreklom iz Sjedinjenih Država.
„A Little Book of Notes” (Aquarius Records) je debi album sastava Borna Šercar’s Jazziana Croatica (Ante Gelo – gitara, Vojkan Jocić – saksofoni, Zvjezdan Ružić – klavir, Tihomir Hojsak – kontrabas, Borna Šercar – bubnjevi). Njihov izraz je fuzija inspiracija folklorom Balkana – od Dalmacije do Makedonije – sa džezom, rokom i fankijem. Već viđeno, pomislićete. Pa ipak, oni uspevaju da se napiju još malo sveže vode, izbegavajući folklorni evergrin uz visoki stepen autentičnosti u originalima. Numera „Kolo”, nadahnuta izdaleka „Erom s onoga svijeta” Jakova Gotovca, dobila je ovogodišnji Porin za najbolju džez kompoziciju. „Marjane, Marjane” zvuči kao da je se dohvatio Koltrejn. A obrada Tompsonove „Bojna Čavoglave” je poseban kuriozitet: bez proustaškog vokabulara postala je nežna ljubavna pesma koja je lako mogla da nastane i u južnoj Srbiji!
„Za jednom kapi čistoga života” je autorski projekt hrvatskog kompozitora, aranžera i dirigenta Tomislava Šabana. Na njegovu originalnu muziku, stihove poznatih pesnika (Gustav Krklec, Vjekoslav Majer, Jura Stubičanec, Sida Košutić) izvode renomirani pevači hrvatske scene u pratnji Big benda HRT. Zvuk velikog orkestra i izbor solista (prevashodno iz pop miljea, od Džibonija do Radojke Šverko) određuje starovremenski šmek albuma, vraćajući nas u zlatne godine festivala zabavne muzike. Sving, latin, bluz i baladna tempa mame sećanja ispunjena nostalgijom. Među pevačima posebno se ističu 22-godišnja Tina Vukov („Strah” i „U tuđoj ruci”) i Masimo Savić („Bezimenoj”, „Za jednom kapi čistoga života”). Naslovnu numeru majstorski je otpevao u duetu sa Arsenom Dedićem, na „hot” muziku u maniru diskilend orkestara iz Nju Orleansa i ranih radova Djuka Elingtona. Čuvši i veoma uspelu Masimovu verziju sa tamburašima u Beogradu, ne bi me iznenadilo da pesma dugo poživi u balkanskim kafanama...
„Jazz Room” je naziv debi albuma kontrabasiste Tihomira Hojsaka, u kom su učešće uzeli brojni džezeri mlađe generacije (kompletna Jazziana Croatica, Matija Dedić, saksofonista Igor Lumpert, gitaristi Džo Pandur i Ivan Kapec...), kao i izvanredne pevačice (i autorke tekstova) Maja Savić i Maja Grgić. Hojsak potpisuje kompletnu muziku i aranžmane. Dueti saksofona i gitara u instrumentalnim numerama asociraju na sastav Underground Krisa Potera, tj. postbap izraz sa modalnim improvizacijama i čvrstom ritmičkom podrškom(„Drugo pravilo”, „Clockwise”). Jednako uzbudljiv, a drugačiji ugođaj nude vokalne numere, balada „Sve što želiš” (Grgić) i latino obojeni „Glasovi” i „A Tristeza que nao foi”(Savić). Hojsak je pevačicama pripremio jak izazov, osmislivši melodije koje izmiču tipičnim lestvičnim putevima (posebno u temi „Glasovi”).
Poslednji redovi pripadaju najmlađima. HGM Jazz Orkestar Zagreb je big bend Hrvatske glazbene mladeži, izrastao iz čuvene letnje džez škole u Grožnjanu, koju je godinama vodio Boško Petrović. Orkestrom od osnivanja (2002) rukovodi austrijski pedagog Sigi Fejgl. Nastupali su na festivalima u Hrvatskoj i inostranstvu i sarađivali sa istaknutim džezerima (P. Herbolchajmer, R. Breker, B. Mincer, K. Miklin, F. Pauer, D. Mekaslin, P. Erskin, D. Libman...) Diskografsku ličnu kartu orkestra čine dva albuma, „Play The Beatles” i „Play Our Songs”, sa pesmama iz Hrvatske i susednih zemalja (Srbiju predstavlja „Svilen konac”), u „naprednim” aranžmanima Majkla Filipa Mosmena i Dona Mence. Bend sviguje i gruva kao da ga čine profesionalci a ne poletarci, dinamika je na zavidnom nivou, solisti koriste šanse koje im se ukazuju. Možda bi ova izdanja mogla da budu inspiracija za džez klasu u školi „Stanković”?
Vojislav Pantić
objavljeno: 14.05.2011.
