Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Maj.2019, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković: U Sava Centru vreme protiče drugačije

Sava Centar je u meni uvek izazivao intenzivno osećanje, stvarao utisak kao da postoji nezavisno od spoljnog sveta i da u njemu vreme protiče drugačije, kazao je Tanjugu Ivan Marković reditelj eksperimentalno - dokumentarnog filma "Centar" koji će biti prikazan 13. maja u Kombank dvorani u okviru programa Beldoks festivala.

Ivan Marković je mladi srpski reditelj i direktor fotografije sa bogatom profesionalnom biografijom u kojoj se, između ostalog, ističe prikazivanje njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dva filma na ovogodišnjem Berlinskom festivalu.

U ostvarenju "Bio sam kod kuće, ali..." Angele Šenelek koje je nagrađeno Srebrnim medvedom potpisan je kao direktor fotografije, dok je u filmu "From Tomorrow on, I will" radio kao koreditelj uz Lingfenga Vua.

Mladi reditelj živi i stvara u Berlinu, a tokom dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji koji počinje večeras i traje do 15. maja u nekoliko beogradskih bioskopskih dvorana, biće prikazan njegov eksperimentalno - dokumentarni film "Centar".

Marković napominje da to nije film o Sava Centru nego film koji prati priču koja se dešava u Sava Centru, a na šta ga je inspirisao višesatni boravak u tom prostoru kada nije bilo događaja i kada, osim radnika na održavanju koje do tada nikad nije primećivao, nije bilo skoro nikog drugog.

"Film Centar ne dokumentuje priču o Sava Centru. Film ne izlaže istorijat zgrade, ne sadrži intervjue, ne sadrži izgovoreni jezik. Film predstavlja vizuelnu dokumentaciju ali i apstrakciju prostora. Sniman je samo u enterijeru, a jedini prikazani ljudi su osoblje koje se stara o prostoru, čime film stvara vremensko-prostorni vakuum", napomenuo je Marković i naglasio da svojom arhitekturom, Sava Centar predstavlja otelotvorenje ideje o savremenoj, internacionalnoj Jugoslaviji.

"Modularni monumentalni prostor i futuristička estetika predstavljaju i dalje deluju kao budućnost koja se nije zapravo desila. S druge strane, trošne površine i materijali svedoče o napuštanju te ideje i o sadašnjem stanju. Prostor je portretisan kao skoro napušten, kao živa ruina koja opstaje u simbiozi sa radnicima koji brinu o prostoru. Iako se njihov rad čini uzaludnim naspram ogromne zgrade čiji stakleni zidovi prokišnjavaju, njihova predanost sugeriše drugačiju povezanost sa prostorom. Radnici i prostor postaju kao veliki organizam koji pokušava da bude samoodrživ, a za koji je spoljni svet predstavlja pretnju", kazao je Marković.

Prema njegovim rečima, budućnost Sava Centra je još uvek neizvesna.

"Postoji više teorija i opcija ali, po zadnjim informacijama koje sam imao, jasno je da će doći do neke vrste privatizacije i komercijalne rekonstrukcije. Nadam se da će u makar nekoj meri da se sačuva estetski integritet prostora, mada je skoro izvesno da će enterijer pretrpeti puno promena", kazao je Marković.

Prema njegovim rečima, u Nemačkoj ima više para za kinematografiju, ali je i konkurencija mnogo oštrija.

"Živim u Berlinu koji se razlikuje od ostatka Nemačke po tome što verovatno najviše stranca iz "kreativne" sfere tu živi, a sam grad nema previše velika sredstva za kulturu. U Nemačkoj je takođe veoma teško doći do sredstava za nekomercijalne projekte. Mislim da na sceni kinematografije bivše Jugoslavije ima mnogo više energičnih i upornih ljudi koji rade zanimljive stvari uprkos težim okolnostima za stvaranje, ali je isto tako jasno da od tog entuzijazma ne može da se živi" kazao je Marković i dodao da je imao izuzetno iskustvo u saradnji sa Angelom Šanalek u nastajanju nagrađivanog ostvarenja "Bio sam kod kuće, ali".

"Većina filmova na kojima sam radio do saradnje sa Angelom, kombinovali su fiktivne i dokumentarne elemente: podrazumevali su rad sa naturščicima, prirodno svetlo, snimanje na pravim lokacijama koje zahtevaju što manje promena scenografije. Uglavnom su nastajali u malim ekipama i sa malim sredstvima. Pored toga što je sam film bio produkciono "veći", sa Angelom je proces priprema i definisanje vizuelnog jezika filma bio dosta kontrolisaniji, postupniji i veoma detaljan, do zadnjih detalja u kostimu i scenografiji", kazao je Marković.

On je dodao da je mnogo vremena provodio radeći kastinge za film, za čitavo odeljenje dece, kao i u izviđanjima lokacijama gde su zajedno precizno tražili idealna mesta za snimanje koja bila upadljiva ili zanimljiva na neki očigledan način.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...