Izvor: B92, 11.Jun.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Šelić - Zajedno sami
„VEGA media", 2008.
Ocena: 4
Nasuprot bojažljivom i pomalo dosadnom početku, priča o Radoju Bakraču i ostalim putnicima jednog autobusa izgubljenog negde na pola puta između zbilje i onostranosti, kako radnja odmiče, dobija na preko potrebnoj interesantnosti.
Iako razmatra mladalačku buntovnost savremene Srbije, već toliko puta elaboriranu kroz mnogobrojne filmove i mlade pisce, „Zajedno sami" kao roman, ipak, vešto izbegava sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << klišee.
Uistinu smo dobili nešto novo sa Markom Šelićem. Kao kad bi se, recimo, Andrić uhvatio da piše o savremenim društvenim problemima, ali iz postpankovske generacijske perspektive. Dobro, da ne preteram, pošto „Zajedno sami" nije da nema uobičajenih debitantskih nedostataka, ali ti nedostaci više su organizacione prirode – proizilaze iz autorovog neiskustva da se dramaturški naboj i vođenje zapleta uspešno održe baš u svakoj situaciji. Kapacitet ipak postoji.
Pitkost jezika i forme su stvari koje začuđuju ako imamo u vidu da se radi o debitantskoj knjizi. Upravo je izraz taj zbog kojeg će vam pisac Šelić izgledati toliko drugačiji od repera Marčela, iako je i ovaj drugi oduvek govorio da je pre svega pisac, a da muzika, novinarstvo ili književnost predstavljaju samo različite vidove tog pisanja.
Fantomski autobus kojim se vozi glavni junak Radoje Bakrač, i pored atmosfere zone sumraka, svakako da simbolizuje Srbiju uopšte, a upravo je to apstrahovanje čitave pozadine u kojoj se priča odvija, najveći plus Šelićeve proze.
Nije mala stvar pisati apstraktno, a puno toga krucijalnog reći i o tako dubokim životnim temama kao što su smrt, Bog, raj, pakao.
Marko Šelić je dokaz da mlad pisac u Srbiji može pisati i drugačije od Vidojkovića ili Ćirića. Pisati prozu koja čak neće ličiti ni na Marčelovo repovanje.
