Izvor: Blic, 02.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marinin „Teatar“
Najstariji ruski pozorišni časopis „Teatr“ (baš tako, bez slova - a) nije vaskrsao, već se preobrazio. To znači da nije posle višegodišnje hibernacije nastavio da živi svoj nekada prepoznatljivi starinski život u tradiciji sovjetskog pozorišta, već se preporodio mlad, prav i svoj. To je zasluga nove urednice časopisa Marine Davidove, bez premca najboljeg kritičarskog pera ruskog teatarskog prostora. Bitef je svojevremeno, kad je Marina činila prve korake u kritičarskom zanatu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio prvi festival na koji je dolazila i na kome je doživela bitne prve kontakte sa novim svetskim pozorištem.
Naravno da je prvi broj već izazvao polemiku, koja tačno odražava trenutak u današnjem ruskom pozorištu, a takođe je, kad toliko izbezumljuje konzervativce, i svedočanstvo da je Marina na pravom putu.
Kolega kritičar Aleksandar Vislov poslao je redakciji časopisa pismo koje nosi zloslutan naslov „Tuđi Teatr". On je po ovom konzervativnom kritičaru tuđ jer posvećuje stranice i stranice prvog broja tematskim blokovima o Pini Bauš, Gurđijevu i Efrosu. Napis je u duhu njegove ironične rečenice: „Svi veliki su umrli, a i mi se nešto ne osećamo najbolje".
Nova urednica Marina Davidova u drugom broju svoj odgovor završava konstatacijom da je prvi broj prosto planuo, i da se nada da je nemali deo ruskih pozorišnika spreman da ne živi u zatvorenom svetu ovdašnjih kolega, prijatelja i konkurenata, već na širokom prostoru evropskog teatra.
U tom duhu je Marına Davıdova, sa punim uverenjem i doslednošću svojoj ideji o preobraženom „Teatru", uredıla i drugı broj. O tome svedoče napisi o najprotivurečnijem živom reditelju Rusije - Anatoliju Vasiljevu, ruskim i stranim Hamletima XX veka, sa foto-portretima devetnaest najvećih Hamleta i jedanaest najznačajnijih „Hamleta".
Tu je još i smela analiza o pozorišnoj politici nedavno smenjenog legendarnog gradonačelnika Jurija Luškova, kao i članak same urednice u kom se pıta zašto su pozorišta u Rusiji zanimljivija u malim nego u velikim gradovima. Čitaoci nisu lišeni ni nekih zanimljivosti, kao što je, recimo, napis o ruskim glumcima koji su pisali poeziju.
