Izvor: Blic, 07.Jul.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marina Abramović koketira sa svojom smrću
MANČESTER - Najpoznatija srpska performans umetnica Marina Abramović biće tema najnovije grandiozne predstave slavnog reditelja Boba Vilsona „Život i smrt Marine Abramović“, čija će premijera biti održana u subotu, 9. jula, na Mančesterskom međunarodnom festivalu.
U ovom neobičnom projektu učestvuju i glumac Vilijam Defo (kao narator) i muzičar Entoni Hegarti, vođa veoma cenjenog alternativnog sastava „Antony and the Johnsons". Biće tu i naša Svetlana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Spajić, koja će sa svojom „Pjevačkom družinom" izvoditi srpske tradicionalne pesme, dok će Marina Abramović u predstavi igrati svoju majku.
"U svom radu ja imam potpunu kontrolu, ali u životu to ne želim. Meni je najinteresantnije u ovom projektu to da se samo prepustim", kaže Abramovićeva.
Entoni peva na srpskom
U predstavi „Život i smrt Marine Abramović" Boba Vilsona učestvovaće i tradicionalna umetnica iz Beograda Svetlana Spajić sa svojom „Pjevačkom družinom" (Dragana Tomić, Minja Nikolić, Zorana Bantić). Osim što glume u predstavi, „Pjevačka družina" Svetlane Spajić će pevati najstarije srpske tradicionalne pesme kao i Svetlanine autorske pesme nastale upravo po biografiji naše čuvene umetnice performansa. Svetlana Spajić kaže da je učešće u ovom projektu neverovatno iskustvo.
- Svi žele da savladaju i zapevaju gangu, koju je inače Entoni Hegarti sugerisao da ubacimo. A u jednoj ključnoj sceni učila sam celu ekipu kako da pevaju i igraju, i svi pevaju na srpskom - kaže Svetlana.
Svetski mediji ovu predstavu već nazivaju vrhuncem njene karijere, a to nije mala stvar ako se ima u vidu sve ono što je Marina Abramović do sada radila. Samo prošle godine imala je do sada najpopularniji performans „The Artist is Present", kada je tri meseca sedela na stolici u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku (MoMA), gledajući se oči u oči sa gotovo milion posetilaca (među kojima je bila i Ledi Gaga, ali ne i konzul Srbije u Njujorku, iako mu je kancelarija preko puta MoMA...).
U novoj predstavi, u režiji slavnog buntovnika svetskog pozorišta Boba Vilsona, Marina priziva svoju smrt, što nije prvi put da koketira sa „prelaskom na drugu stranu". U ranijim performansima, ona se već sekla po stomaku, davila se, gutala tablete i ostavljala kondome za posetioce koji žele da je siluju. U najpoznatijem slučaju, jedan posetilac joj je prislonio napunjen revolver na čelo...
"Verujem da umetnik ima odgovornost prema društvu", kaže poznata umetnica. „Ja pred publiku postavljam ove situacije sa neprijatnim stvarima, da bi oni na mene mogli da prenesu svoje strahove i teskobe. Ja sam kao ogledalo, a iskustvo je obostrano."
Pjevačka družina Svetlane Spajić
U predstavi „Život i smrt Marine Abramović" fokus će ipak biti na detinjstvu i odrastanju u Beogradu.
Marina Abramović je odrasla u porodici narodnih heroja, a njena majka je bila upravnica Muzeja revolucije.
U prisećanjima na taj period ona često govori o teskobi koju je osećala, budući da joj roditelji nisu dozvoljavali da izlazi iz kuće posle deset uveče, i to sve do njene 29. godine.
Vilson u predstavi posebnu pažnju daje događaju iz Marininog ranog detinjstva, koji ona danas smatra svojim prvim performansom. Abramovićeva kaže da je kao 12-godišnja devojčica bila opsednuta nosom Brižit Bardo, da su joj džepovi bili puni njenih fotografija, i da je jednom prilikom čak namerno pala s kreveta licem napred, s namerom da izravna nos kako bi podsećao na nos Brižit Bardo.
„Umesto toga, promašila sam ivicu kreveta, prilično se gadno posekla i sve slike Brižit Bardo su mi poispadale iz džepova. Moja majka je onda ušla u sobu i ošamarila me", priseća se umetnica svog prvog performansa.
Lik Marine Abramović u ovoj predstavi igraće 12 različitih izvođača, među kojima je i „veoma nizak muškarac s brkovima", a sve to pomalo po ugledu na filmsku biografiju Boba Dilana „I’m Not There" u kojoj ga igra i Kejt Blančet.
Marina Abramović i Ulaj u performansu „El grito" (Vrisak) (1977)
Raskid kao umetnički čin
Marina Abramović je na ideju o ovoj predstavi došla još pre 20 godina, kada je prekinula ljubavnu vezu sa nemačkim kolegom performerom Ulajem. Oni su svoj raskid takođe pretvorili u umetnički čin, kada su pešice krenuli sa različitih krajeva Kineskog zida, da bi se sreli na polovini i rekli: „Zbogom".
„Trpela sam veliki emotivni bol koji sam htela da postavim na scenu. Ali, postavilo se pitanje kako da igram sopstveni život i da se od njega istovremeno distanciram. Tada sam se okrenula pozorištu, koje sam oduvek mrzela, jer ništa nije stvarno, a ljudi igraju likove. Međutim, bio mi je potreban taj kontekst", objašnjava Abramovićeva.
