Izvor: Večernje novosti, 24.Feb.2013, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marija Šimoković: Mitovi su poezija

PESNIKINjA Marija Šimoković nagrađena je Zmajevom nagradom Matice srpske za knjigu "Čuvari privida" (izdavač Medijska knjižara "Krug"), ali i za celokupno pesničko stvaralaštvo, tokom više od četiri decenije.U nagrađenoj knjizi koja donosi poemu u dvanaest pevanja, autorka svojim posebnim i prepoznatljivim pesničkim načinom ukršta vremena, prostore, sudbine...* Šta nam oslikavate u ovoj poemi?- Potrebu za celinom koja mora biti lepa, kako sugeriše i Platonova rečenica stavljena kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << moto knjige. Kada je sve što je ikada postojalo u stvarnosti samo fragment, morate da posegnete za nekom prasupstancom koja bi bila objedinjavajuća. Da biste došli do celine. Pogled s vode omogućio mi je da sledim inicijalni poriv, i reči su se same spajale uz pomoć kapljica, praveći molitvu kojom sam se obraćala na Najviše mesto.* Šta ovde predstavlja Uliks, sa kojim se srećete na beogradskim ulicama?- Uliks je potreba za dijalogom s vremenima koja su minula i koja su u toku. Dijalogom - uz ubeđenje da ne postoje granice kada se razgovara sa imaginarnim. Uliks je ona tačka u koju se skuplja vreme od Homera do danas, a vreme je, kako to lepo kaže filozof - dete koje se igra. U toj potrazi za dečjim samozaboravom bića u toku igre, razgovor sa Uliksom omogućava spajanje svetova između dveju voda, gornjih i donjih. I tada slede prizori koji vas iznenađuju. Celina se sama uspostavlja.* Koliko su mitovi važni za vašu poeziju?POSVETA BEOGRADU * KNjIGA je i posveta Beogradu?- Beograd je grad u kojem je moguće krenuti za slobodnim pokretom ruke. On je, kao što je to slučaj sa svim velikim gradovima, zbirno mesto naših mitova. Donesenih i raznih vremena i raznih geografija. I pošto sam uvek mislila da je različitost najuzbudljivija zbog mreže linija i boja koje uspostavlja u nama i oko nas, ova knjiga se može čitati kao posveta Beogradu koji nosim u sebi.- Mitovi su poezija. Sve iz njih kreće i u njih se vraća. Oni su sastajalište straha svih onih koji ne razumeju, koji drhte, koji imaju potrebu da oblikuju nešto što će ih štititi od njih samih, u noćima kada su i bogovi sami. Mitovi su kao snovi u kojima smo bezbedni, i mi uvek računamo na izvesnost njihovog ponavljanja, na isti način bezbroj puta. Oni su naš put za čudesno, za trenutke radi kojih vredi podići glavu i pogledati u sebe. Tek tada možemo dokučiti koliko je svemir velik.* Čitamo da "samo izmišljeni likovi mogu računati na besmrtnost"...- Da, oni su čuvari naših privida.* Mislite li da poezija može da ima važno mesto i kod današnje čitalačke publike, ili gubi bitku?- Poezija je ona elementarna čestica u koju se sve slilo, koja je esencija svakog pravog zapleta i razrešenja. Ona ne može da izgubi bitku ni sa jednim vremenom jer je od tkiva bezvremena. Svet će rulati po pisti ovako ili onako, ali uvek će ga čekati u najdubljem kutku sopstvenog srca, sve one Ramajane, Mahabharate, Gilgameši, Upanišade, sva kolektivna sećanja složena u pesme, sve pesme koje su napisane kada je pesniku bilo teško kao nama, dobro kao nama, slično kao nama. Poezija će, kao i muzika, imati psihoterapeutska svojstva, i uvek će vas pronaći kada vam je najpotrebnija. A ima li nečeg lepšeg nego kada vam je teško da neko dođe, kao pesma, iza ugla i zagrli vas.

Nastavak na Večernje novosti...