Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Maratonci“ na operskoj sceni
Beogradska premijera opere Isidore Žebeljan "Maratonci trče počasni krug" biće održana u završnici ovogodišnjeg Bemusa, 14. i 16. oktobra. Tako će ovdašnja publika biti u prilici da posle istoimenog mjuzikla u Pozorištu na Terazijama, takođe nastalog prema istoimenoj crnoj komediji, upozna još jednu umetničku obradu teksta Dušana Kovačevića.
Opera „Maratonci trče počasni krug" letos je premijerno izvedena u austrijskom gradu Bergenc i Isidora Žebeljan je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imala dilemu kako će pevačke deonice zvučati na nemačkom jeziku.
– Operski pevači iz Nemačke, Holandije i Austrije savladali su i specifičan crnohumorni dijalog kojim obiluje libreto. Likovi su istovremeno i simpatični i tragikomični i trudila sam se da žanrovski opera ne bude određena, već da bude muzički svet za sebe. Interesantno je da lik Bilija Pitona igra žena – rekla je za „Blic nedelje" Isidora Žebeljan.
Opera „Maratonci trče počasni krug" nadovezuje se na ono što je prošle godine u Parizu uradio Emir Kusturica kada je u Operi „Bastilja" predstavio pank operu „Vreme Cigana", svojevrsnu adaptaciju njegovog filma „Dom za vešanje".
"Vreme Cigana" je najavljeno kao kruna Kusturičinog dosadašnjeg filmskog i muzičkog stvaralaštva, čiji su glavni sastojci na sceni – prizori iz njegovih filmova koji se smenjuju na platnu – i muzičke teme koje su poslužile za originalnu muzičku građu koju su sastavili Nele Karajlić, Dejan Sparavalo i Stribor Kusturica.
Kritika je „Vreme Cigana" opisala kao „čudesnu i opijajuću mešavinu simfonijskog roka, bulevarskog teatra, montipajtonovskog cirkusa i pank opere".
Iako je bilo predviđeno da opera „Vreme Cigana" u Centru „Sava" bude odigrana u više navrata u drugoj polovini maja ove godine, sve je odloženo za proleće iduće godine jer je Kusturica zauzet pripremama za snimanje filma o Panču Vilji.
Međutim, Nele Karajlić, blizak Kusturičin saradnik, nagovestio je da je tek počeo njihov rad na tom polju, jer su im stigle čak tri ponude za operske projekte.
Jedna od Emirovih ideja je da pokuša da napravi opersku verziju Andrićevog dela „Na Drini ćuprija". Iz Italije im je ponuđeno da se na godišnjicu rođenja Đuzepea Verdija napravi opera o njegovom životu s romskom muzikom. I konačno, iz Amerike im je stigla ponuda da urade operu po filmu „Crni mačka, beli mačor".
Da je reč o pravom malom talasu pravljenja opera inspirisanih filmovima, svedoči i Goran Bregović koji je „Karmen sa srećnim krajem" najpre planirao kao film, a zatim je od toga, kako sam kaže, „napravio siromašnu operu za jednostavni orkestar sa srećnim završetkom".
U dosadašnjoj istoriji filma bilo je dosta primera da se opere ekranizuju. Puno ređi je slučaj da se od filmova prave opere, a ovih nekoliko primera u kojima su akteri domaći umetnici sigurno neće ostati izuzeci. Očekujemo, dakle, nove priloge koji će doprineti daljoj akademizaciji filma, ali i popularizaciji opere.
Žak Lusije trio na 40. Bemusu
Legendarni džez pijanista Žak Lusije nastupiće sa svojim triom sutra uveče u Centru „Sava" u okviru 40. Bemusa.
Pored toga što je poznat širom sveta po svojim džez adaptacijama Bahovih dela koje izvodi u brojnim, maštovitim varijantama, Lusije je komponovao više od stotinu partitura za balet, film i televiziju.
Na svom prvom gostovanju u Beogradu proslavljeni trio: Lusije, klavir, Andre Arpino, perkusije i Benua Dinoje de Segonjak, bas, izvešće „Preludijum br. 1, C-dur" iz Dobro temperovanog klavira, „Pastoralu, c-mol", Ariju iz Svite D-dur i Branderbuški koncert br. 5, D-dur" Johana Sebastijana Baha.
Naša publika uživaće i u muzici Antonija Vivaldija jer su na koncertnom programu „Godišnja doba op. 8, Koncert br. 2, g-mol Leto, „Gimnopedija br. 1" Erika Satija i „Bolero" Morisa Ravela. Lusije od 1959. godine u svom radu kombinuje interesovanja za džez i ljubav prema muzici Baha. Pored Baha, i drugi kompozitori poput Vivaldija, Ravela, Satija, Debisija i Šumana inspirisali su ga da kreira svoje pionirske improvizacije. Njegov stil karakteriše originalan pristup harmonskom jeziku u kome kombinuje raznovrsne uticaje iz džeza i klasične muzike a nesvakidašnji virtuozitet omogućio mu je da izgradi izuzetnu karijeru muzičkog eksperimentatora i sjajnog interpretatora. Prvi album „Lusije svira Baha" objavljen je 1996. godine, odmah zatim izdat je drugi „Vivaldijeva Godišnja doba", a 1999. godine objavljen je Ravelov „Bolero", kao plod inspiracije muzikom svojih sunarodnika impresionista.
Beogradski koncert realizovan je u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom i Centrom „Sava".
