Izvor: Politika, 19.Jan.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maramboova priča o beogradskim miljeima
Drama „Naši sinovi”, delimično zaboravljeni biser naše dramaturgije biće premijerno izvedena na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu , u režiji Tanje Mandić-Rigonat
Drama „Naši sinovi” je priča o sudaru svetova, tradicionalnog i modernog. O krizi autoriteta oca, o pobuni sina pesnika podjednako netrpeljivog, kako prema patrijarhalnim okvirima tako i prema bogatim skorojevićima, priča o čovekovoj zavisnosti od socijalne sredine, o degradirajućoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bedi. To je drama jarkih likova i situacija, žestokog humora, dokumentaristički natopljena životom. Život u njoj pulsira u smehu i očaju... Sve su to razlozi zbog kojih je rediteljka Tanja Mandić-Rigonat, kako je upravo navela, bez dvoumljenja odlučila da na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu postavi dramu Vojislava Jovanovića Maramboa: „Naši sinovi”. Premijera je u petak uveče, 24. januara, u 20.30 časova. Dramaturg je Slavko Milanović, scenograf Aleksandar Denić, kostimograf Olja Mrđenović. U brojnoj glumačkoj ekipi su: Miodrag Krivokapić, Olga Odanović, Nataša Ninković, Milutin Milošević, Nenad Stojmenović, Branko Vidaković, Predrag Vasić, Marko Janketić, Vjera Mujović, Branka Petrić, Zoran Ćosić, Bojana Bambić, Ljuma Penov i Jelena Blagojević.
Marambo je dramu „Naši sinovi” pisao između 1905. i 1907. u Londonu. Priča se dešava u Beogradu, s početka 20. veka na Čuburi koja je tada bila van varoškog rejona, i u prostoru trgovačkog kraja Savamale, koji već tada naseljavaju bogati beogradski trgovci. Drama priča i o beogradskim miljeima, o tome kako oni koji su došli u Beograd putem braka udružuju svoje snage. Jedni znanje i ugled, drugi svoj imetak, da bi u novom modernom vremenu opstali i unapredili svoj socijalni, društveni i materijalni status.
Nepravedno zapostavljeni Vojislav Jovanović Marambo renesansna ličnost, erudita, istoričar književnosti, dramski pisac, bibliofil, arhivista, na početku 20. veka ponašanjem i izgledom provocirao je sredinu. Zato su o njemu govorili kao o: „Belosvetskoj sakaludi što perja u džak po Kalimegdan”, jer je redengot sašio od materijala od kojeg se prave džakovi.
Drama „Naši sinovi”, delimično zaboravljeni biser naše dramaturgije, imala je praizvedbu početkom 20. veka na sceni Narodnog pozorišta. Reditelj Miroslav Belović je postavio, 1966. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a Jagoš Marković 1995. godine u Zvezdara teatru.
– Osnovna razlika između ove naše i prethodnih postavki jeste u tome što sam u komad uvela lik samog pisca. Sve što je Marambo u drami napisao i kao dijalog i kao didaskalije uvrstila sam u tekst predstave. Njegove didaskalije su duhovite, brutalne, digresivne, uzbudljive priče o ljudima, prostorima, vremenu, društvenim miljeima Beograda. Scenski Marambo je demijurg. Onaj koji stvara pravila za scensku igru, koji gradi pozorišni jezik – kaže Tanja Mandić-Rigonat koja pored režije potpisuje i adaptaciju i izbor muzike.
Prisustvujemo jednoj od proba predstave „Naši sinovi”. Beležimo dijalog pukovnika Ostoje (Miodrag Krivokapić) i Gileta (Marko Janketić) :
Pukovnik: Vidiš što ti je brat. Svaki dan me ovako dere. Nego će da se smiri.
Gile: Hoće da se ženi?
Pukovnik: Hoće da se ženi. Nađosmo mu dobru devojku.
Gile: Hoće pare da dobije?
Pukovnik: Dabome. Devojka ti je i na gled onako, znaš. Oka da ne odvojiš od nje! Ama para ta nosi, Gile moj! Paara nosi! Stric joj je vuk-čovek! Magazu ima na Savi, vinograd na Topčiderskom brdu, a ona jedinica-sinovica.
– Marambo je primer sjajnog dijaloga, različitog i od Sterije i Nušića. Njegovu dramu odlikuju perfektni, kratki dijalozi kakve srećemo u današnjoj najsavremenijoj dramaturgiji – tvrdi rediteljka.
Razbarušenog Maramboa tumači mladi Milutin Milošević: „Jako mi je zanimljiv Maramboov dramski opus koji je s početka 20. veka bio u fokusu, a onda je nekako zaboravljen do 1966. godine, kad su ga ponovo oživeli. Imao je ekstravagantan stil oblačenja, potrebu da provocira sredinu koju je sudeći po komadu jako dobro poznavao.” Na priču se nadovezuje i Olga Odanović koja tumači gospođu Hristinu.
– Marambo se bavio nama, našim životima, previranjima, individualnim ljudskim sudbinama. Hristina je pukovnička supruga i majka sedmoro dece. Njen muž je nekada bio neko i nešto, sada to više nije. Kroz Hristininu priču spoznajemo šta sve može da dovede do raspada porodice. Ne samo društvo, već i kako neki postupak roditelja može da upropasti dete.
Nataša Ninković je gospođa Lena, predstavnica nove buržoazije koja živi na Savamali. „Lena ima novac, ali nema status, i ona bi kroz udaju svoje kćerke da zaokruži tu priču. Lik je iz mentaliteta rađen, priča o došljacima u Beogradu koji se polako osećaju kao domaćini i vide druge, a ne vide sebe. Ona je promućurna, prostodušna žena koja ima samo jedno dete i planove za njega.”
I pored višedecenijskog bavljenja glumom Branka Petrić prvi put igra u Narodnom pozorištu u Beogradu. Imala je, kaže tu čast i sreću da upozna Maramboa lično.
– Sećam ga se sa proba u JDP-u. Tada sam igrala Gospođicu, sada tumačim baba Jovanu, majku pukovnika Ostoje. Sećam se da ju je u Belovićevoj postavci tumačila gospođa Nada Riznić, a u režiji Jagoša Markovića Mira Stupica. Jovana je sa Mrčajeve glave, simbol prostih žena koja je imala kapacitet, nešto u svojoj ličnosti da je mogla da rodi sina pukovnika – kaže vedra Branka Petrić.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 20.01.2014.
