Izvor: Politika, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje igre, više drame
Film "Zodijak", režija Dejvid Finčer, uloge: Džejk Džilenhal, Mark Rafalo, Robert Dauni junior... Trajanje: 158 minuta, proizvodnja SAD 2007.
Posle uspeha filma "Sedam" kojim je Dejvid Finčer (1995) dobro protresao bioskope širom sveta, mešavina religijske simbolike, proročanstva i nasilja postala je omiljena kombinacija popularne kulture, a likovi serijskih ubica tražena petparačka roba koja se, osim na filmu, s lakoćom "kupovala" i za televizijske ekrane.
I dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su holivudskom scenom cvetale imitacije "Sedmice", Dejvid Finčer je u poslednjih desetak godina snimao uglavnom konceptualno žanrovske filmove i tako steka reputaciju majstora hladnih trilera koji, doduše, hrane gledaočevu inteligenciju, ali su likovi u njima poput marioneta u intelektualnoj igri unapred zadatoj od strane autora.
Promena se evo dogodila tačno 12 godina posle filma "Sedam". Finčer se opet dohvatio serijskog ubice i snimio "Zodijak". Posle "Crne Dalije" i "Holivudlenda", još jedan iz serijala o nikada rasvetljenim zločinima koji su u različitim periodima potresali Ameriku. Činjenica je da za razliku od prethodnih Finčerovih filmova, ovaj vrvi od života, krvi i mesa, i pripoveda o nemoći i ograničenosti ljudske spoznaje. Nema parabola ili superiornih inteligencija, likovi nisu u pukoj funkciji autorove misaone igre.
Reč je ovog puta o dokumentarnoj kriminalističkoj drami koja prati 20 godina uzaludne policijske potrage da se otkrije takozvani Zodijak, počinilac više čudnih i nemotivisanih ubistava na širem području San Franciska, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Nude se istiniti događaji i istinita ličnost – ubica koji je ostao zapamćen i po tome što se rado dopisivao sa novinarima, redakcijama slao pisma, razglednice i šifrovane poruke u vidu nedokučivih slovnih nizova.
Zodijak je već bio tema niza filmskih i televizijskih dela (između ostalog inicirao je i "Prljavog Harija") koja su uglavnom bila usmerena na ubičine aktivnosti. Za razliku od njih, u Finčerovom filmu sva pažnja je usmerena na grupu detektiva, istražitelja amatera koji su godinama pokušavali da razmrse seriju ubistava (igra moćna i izdašna ekipa poput Džejka Džilenhala, Marka Rafala, Roberta Daunija juniora, Entonija Edvardsa i Brajana Koksa). Jedan od njih bio je i Robert Grejsmit, karikaturista "San Francisko kronikla", koji je posle desetak godina istraživanja napisao i knjigu "Demaskirani Zodijak" koja je i poslužila kao predložak za scenario Džejmsa Vanderbilta i Finčerov film.
Po mnogo čemu, on podseća na mnogo uspeliji korejski krimić (iz 2003.) "Uspomene na ubistvo" Jon Ho-Bonga, možda i zato što su u oba filma "izvrnute" osnovne premise rasnog krimića – vera u racionalnu moć rasuđivanja i nemoć razuma pred brdom indicija koje se opiru sklapanju u kakvu suvislu sliku.
Interesantno, ali najveći deo radnje odvija se u novinskoj redakciji, veliki deo filma sastoji se od uredničkih kolegijuma, intervjua ili razgovora u kafeu, a Finčer zbog dugog vremenskog razdoblja kroz koje se proteže priča, celokupnu filmsku materiju tretira i kao svojevrsnu hroniku epohe. Takav postupak otvara mu i mogućnost za rekonstrukciju načina na koji (ne)funkcioniše sistem, ali i za prikazivanje državnog aparata kao sporog, nespretnog i nekoordinisanog. Enterijeri, frizure junaka, saundrek filma apsolutno sugerišu da je reč o Americi koja se od ere hipika kreće ka Reganovoj epohi, dok je američka policija, prema Finčeru, družina čestitih ljudi dobrih namera, ali i krajnje nesposobna i nespretna...
U "Zodijaku" se nudi i veliki broj minijaturnih portreta – novinara, policajaca, svedoka, supruga..., a svaki od junaka ima svoju malu, precizno smišljenu ljudsku dramu. Finčer se prema njima ovog puta ne odnosi kao prema šahovskim figurama. Tretira ih kao ljude. No, ruku na srce, "Zodijak" je u poređenju sa Finčerovim "Sedam", manje senzacionalistički i bleđi film. Uz to, i mnogo duži nego što je potrebno.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 08.06.2007.]
.jpg)
