Izvor: B92, 18.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Manjak prostora" na Bitefu
U glavnom programu 42. Bitefa 17. septembra je učestvovala predstava poznatog reditelja iz Švajcarske Kristofa Martalera "Manjak prostora", u izvođenju teatra "Rote fabrik" iz Ciriha, a među više koproducenata bio je i Bitef teatar.
Festival koji tradicionalno pronalazi nove prostore za pozorište, ovoga puta je odveo publiku na brod "Kolos", ispod Brankovog mosta, gde je smeštena scenografija Fride šnajder - neka vrsta luksuznog sanatorijuma.
Tu je posle predstave >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << održan i "Susret sa stvaraocima", kojem na žalost nije prisustvovao autor Martaler zbog drugih obaveza, ali su gledaoci imali priliku da razgovaraju sa velikim ansamblom koji je pokazao odlične glumačke i pevačke sposobnosti.
Ova dramsko-muzička postavka je podelila publiku. Dok su je neki ocenili kao duhovitu i gorku sliku savremenog sveta, drugima je bila preduga i povremeno nije držala pažnju.
"Manjak prostora" prikazuje grupu dobro situiranih ljudi i njihove probleme u vezi sa estetskom hirurgijom, ali i ozbiljnim bolestima i (ne)spremnošću za smrt. Takva tema dobro odgovara naslovu ovogodišnjeg Bitefa - "Tragikomedija - tragedija našeg vremena".
Na pitanje da li se ova predstava može svrstati u politički teatar, glumci su istakli da Martaler i oni žele da prave političko pozorište, ali ne u žanru propagande za ove ili one stavove, već kao kritičku sliku stanja sveta i ophođenja među ljudima.
"Pogled na svet" ove predstave je, kako su rekli, i pored obilja muzike lakih nota donekle obojen tugom, jer kada jedan od likova reklamira uspeh na berzi koji je postigla kompanija za prodaju ljudskih organa, onda nije potreban izričit politički stav u tekstu komada da bi stvari bile jasne.
"Manjak prostora" je do sada odigran dvadesetak puta, ali je izvođenje u Beogradu bilo prvo van nemačkog govornog područja.
Titlovani prevod koji je uradila dugogodišnja saradnica Bitefa Vera Konjović bio je veoma dobar, ali se verovatno ipak izgubio deo značenja i nekih karakterističnih, lokalnih aluzija.
Glumci su primetili da pred nemačkom publikom predstava ima više "štimunga", ali su istakli da su zadovoljni što iz razgovora sa našom publikom vide da je predstava pokrenula neka ozbiljna, čak i filozofska pitanja o smislu života i zapadne civilizacije.
