Izvor: Blic, 04.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak građanskog reda
Manjak građanskog reda
Posle trideset godina 'Hamlet' se vratio u Narodno pozorište. U režiji Ivane Vujić, igra se na Sceni 'V sprat'. Uloga Hamleta se sa posebnom važnošću upisuje u biografiju svakog glumca. Prvi put u kostimu danskog kraljevića pojavljuje se glumac Slobodan Beštić. O predstavi i svom viđenju Hamleta, on za 'Blic' kaže: 'Predstava je s jedne strane moderna, s druge klasična. Klasično je to što smo zadržali važna pitanja kojima se Šekspirov tekst >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bavi i pored intervencija kojima smo saželi dramsku radnju. Domenu savremenog izraza pripada muzika koja je iz našeg vremena, neki likovi jasno asociraju na današnji život, kostimi su stilizovani. Naš ‘Hamlet’ nije istorijska rekonstrukcija epohe.' Na koji način ste vi gradili ovaj lik?
- Nisam se bavio telesnom ekspresijom ili pantomimom, mada bih voleo da se time više bavim. Radio sam jednostavno. Kopao sam po sebi tražeći u ličnom iskustvu sve što bi mi moglo pomoći da odigram ovu ulogu. Susret sa ratom, smrću, propadanjem ono je što, nažalost, svako od nas ima u svom iskustvu poslednjih godina. Zatim, dilema kako živeti i šta raditi da bi život bio smislen je i moja lična dilema. Kako je prihvaćena vaša predstava?
- Ona je rađena za mlade ljude, pa su je oni i najbolje prihvatili. Oni žele da vide drugačiji pristup Hamletu, otvaranje novih pitanja. Zato smo predstavu skratili na nepuna dva sata. Mladi gledaoci nisu opterećeni ranijim tumačenjima Šekspirovog teksta, neki ga, čak, nisu ni čitali.
Da li ste ovom ulogom bliži klasičnom ili modernom pozorištu?
- Uvek sam voleo da igram klasiku, ali na potpuno nov način, rađenu iz današnjeg vremena. Kada je reč o formi, mogao bih da kažem da mi je sve manje važna. Podelu pozorišta vidim drugačije. Postoji živo pozorište koje se bavi bitnim pitanjima bez obzira da li ih obrađuje klasično ili modernim izrazom. S druge strane je mrtvo pozorište, usmereno na tržište, koje pred glumce i reditelja postavlja male zahteve. A kakva je naša pozorišna scena?
- Mi smo se zatvorili ili su nas zatvorili u svakom pogledu: umetnički, pozorišno, životno. Iz te situacije sledi konfuzija - kada nam se pruži prilika da vidimo nešto drugačije na našim scenama, najčešće ne znamo kako to da vrednujemo. Ovde su se deset godina uglavnom pravile lake predstave, da se preživi. Kako se vi snalazite u svemu tome?
- Ja sam profesionalac, prema tome igraću i u takvim predstavama, ali sa malo zadovoljstva. Svestan sam opasnosti da takva situacija umrtvljuje. Potrebno je sačuvati u sebi svest o tome da treba težiti većim izazovima jer svrha pozorišta nije samo zabava. Šta vam još nedostaje u pozorištu?
- Voleo bih da u njemu postoji bar malo građanskog reda. Nove generacije, kojima i sam pripadam, malo znaju o tome. Uglavnom smo više kul nego što smo bilo šta drugo. Čini mi se da građanska urednost koju nemamo i kreativna ludost koje ima mnogo, mogu u pozorištu stvoriti nešto kvalitetno i maštovito. S. Filipović K. Blagojević
