Izvor: Večernje novosti, 16.Jan.2019, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mandelin savetnik: Kusta dotakao srca miliona
Zolani Mkiva, nekadašnji savetnik Nelsona Mandele, našem reditelju uručio nagradu "Šampion kulture": Pravda je njegovo drugo ime, on nas inspiriše da Mandelin zahtev dovedemo do kraja. Baš kao i Srbi, cenimo pravičnost Završena je još jedna gozba duha, pala je zavesa na dvanaesti po redu "Kustendorf", najbolji su nagrađeni, a osnivaču prestižnog događaja Emiru Kusturici dodeljena je nagrada "Šampion kulture" južnoafričke "Mkiva fondacije". Srpskom reditelju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << priznanje je uručio Zolani Mkiva (45), nekadašnji savetnik za kulturu Nelsona Mandele (1918-2013) iz postaparthejd perioda, jedan od lidera afričkog preporoda, nacionalni pesnik Južnoafričke Republike i čovek koji je sarađivao sa najznačajnijim umetnicima sa svog kontinenta, poput Anđelike Kiđo, Salihom Keitom, Papa Vembom, Bajet... - Ovo je jedno od najviših priznanja koje može doći sa afričkog kontinenta. Ustanovljeno je 1999. u čast mog dede, koji je bio saborac Nelsona Mandele. Nagrada odaje počast ljudima koji su učinili izuzetne stvari za čovečanstvo dotičući sudbine i srca miliona. Kusturicu smo prepoznali po važnosti njegovih dela i po društvenom uticaju, on nas inspiriše da Mendelin zavet dovedemo do kraja - kaže u razgovoru za "Novosti" najbliži saradnik Nelsona Mandele. PROČITAJTE JOŠ: Kusturici nagrada iz Afrike koju je dobio i Nelson Mandela Objasnio je Mkiva da su nagradu koja se našla u rukama Emira Kusturice, pre njega dobili Nelson Mandela, Fidel Kastro, Ulof Palme, Hugo Čaves, Jaser Arafat, Ahmed Salim ... A čoveka koji je dodeljuje, Zolani Mkivu, svet je upoznao kada je Mandela izašao sa robije duge 27 godina. Mkiva, tada sedamnaestogodišnjak, našao se u centru zbivanja i ispred objektiva svih svetskih medija, tokom događaja veka za afrički kontinent. - Sa Mandelom sam blisko sarađivao do kraja, postao sam njegov savetnik za kulturu. Na kraju sam, tokom Mandeline sahrane, govorio o našem lideru, baš kao davne 1990. kada je ugledao slobodu. Mandela je bio saradnik, prijatelj i saborac mog dede jer potičemo iz istog plemena Tembu. Ali to nije razlog za to što sam se ja našao u ovoj ulozi. Ona mi je pripala kao najpoznatijem izvođaču i čuvaru iskonske i tradicionalne afričke imbongi poezije. Svet je želeo da sazna sve o Mandeli, a ja sam se našao u poziciji da verodostojno predstavim njegov život i burna dešavanja iz prve ruke - ističe Mkiva. - Tako su uz moje učešće nastali brojni poznati igrani i dokumentarni filmovi o velikom Mandeli, koji govore o naporima i žrtvama da se okonča vladavina belog čoveka, bez revanšizma. Pitali smo Mkivu, 25 godina posle pada aparthejda i 100 godina posle rođenja Nelsona Mandele, da li je borba velikog lidera u potpunosti uspela. - Samo u Južnoafričkoj Republici imamo 11 različitih jezika, od kojih su dva potpuno strana, engleski i neautentični "afrički". Ali mi smo ujedinjeni u različitostima. Imamo zajednički cilj, imamo istoriju koja traje dugo, mnogo pre kolonizacije, iz starih vremena, kada smo bili ujedinjeni. Kolonizatori su nas podelili, po kulturi i jezicima, ali mi smo to prevazišli radi višeg cilja. "Kapital" za stvaranje bolje budućnosti crpimo iz ideje o zajedništvu. Plemenske podele su stvar za prošlost, ali se i dalje mogu naći izolovani slučajevi, ljudi koji će težiti uskom i pogubnom pogledu na stvarnost. Mi se držimo Mandelinog kursa - objašnjava Mkiva. - Jedno je sigurno, pobeđujemo u borbi za ujedinjenje naroda. Još važnije je pitanje, da li je Afrika posle trijumfa nad aparthejdom slobodna? - Afrika i dalje nije slobodna! Afrikanci su se izborili za političku vlast, za slobodu kretanja, za slobodu izražavanja, ali osnovni problemi su i dalje nerešeni. Zemlja nije vraćena Afrikancima, zakonitim vlasnicima. Ona je i dalje u rukama dece i unuka nekadašnjih kolonizatora iz zapadne Evrope, naročito Engleza i Holanđana. Pravni sistem ih favorizuje, jer je napisan na osnovu rimskog i zapadnjačkog prava, bez uvažavanja autentičnih potreba većinskog stanovništva. Samo bogati mogu imati dobru pravnu zaštitu, a većini je ona nedostupna. Dakle imamo ograničenu slobodu bez pravde, a to se slobodom ne može nazvati! Mi, baš kao i Srbi, naročito cenimo pravdu, jer iz sopstvenih iskustava znamo da bez pravde sloboda ne postoji - iz prve ruke prenosi Mkiva. - Ekonomski, novac je i dalje u rukama belih ljudi, ne u rukama većine. Afrikanci jedu njihove mrvice. Ugrožena je i srednja klasa, jer je u dužničkom ropstvu stranih banaka i ne može da održava pristojan način života. Kuće, automobili, sva imovina, odeća, hrana koju jedemo, pripada bankama uz ogromne kamate. Obećanja zapada o dobrobiti Afrikanaca bila su lažna. Ima li onda nade da će, posle političkog, na red doći i ekonomska sloboda? - Budite uvereni, promena će se dogoditi u našem životnom veku. Najbolje je za sve da se ova vrsta ropstva okonča udarom olovke u papir, dogovorom i potpisom. Ne želimo rat, ali potomci kolonizatora moraju poštovati zavet Nelsona Mandele. U suprotnom, ljudi će želeti revoluciju. Zahtev većinskog stanovništva je jasan: vratite zamlju vlasnicima, zaustavite izgovore jer oni ništa ne vrede. Potrebna su dela. Rešenje za najveći problem afričkog kontinenta postoji i ono će postati stvarnost - jasan je Mkiva, čovek od poverenja nekadašnjeg afričkog lidera. On još dodaje da u Srbiji postoji Srpsko-afrički investicioni forum, a Žarko Tarić kao predsednik i Saša Stupar kao koordinator imaju puno uspeha u stvaranju kulturnih i privrednih veza između dve države. - Uz direktnu saradnju privrednika, ne sme se izostaviti i ona kulturna, kojoj sam ja posvećen. Nadam se da će naše vlade smanjiti razmenu sa bivšim kolonizatorima i vlasnicima banki koje nam nude moderno ropstvo. Jer to je apsurdno, kao da neprijatelju gradimo spomenik. To treba da se ograniči. Možemo transformisati ekonomiju, kroz saradnju sa nama bliskima u istočnoj i centralnoj Evropi, pa i u Aziji, jer su to ljudi u sličnom položaju i sa zajedničkim interesima. Kultura je zamajac pozitivnih promena, ona otvara sva vrata. Emir Kusturica je nagrađen, jer je pravda njegovo drugo ime. Takvih ljudi, doslednih zarad idealističkih ali ostvarivih ciljeva, na svetu je malo. PROČITAJTE JOŠ: PRIZORI UMEĆA ŽIVOTA: Gosti "Kustendorfa" posetili Andrićgrad SVETO JEDINSTVO STARIH I MLADIH "Kustendorf" je završen dodelom priznanja Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje autorima kratkih filmskih ostvarenja i uručenjem nagrade "Šampion kulture" Emiru Kusturici. Ko je među talentima iz desetak država najbolji, odlučivao je žiri u kome su bili glumica Stana Katić, pisac Slobodan Despot i dokumentarista Tankred Ramon. Sa učesnicima takmičarskog dela festivala i gostima družili su se američki glumci Met Dilon, Stana Katić, Adrijano Tardiolo, Slavko Štimac i Serđi Lopez, kojima su uručene "Nagrade za buduće filmove", direktor fotografije Mišel Amatje, reditelji David Oelhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio D`Inočenco, producent Andrea Gambeta... - "Kustendorf" utopiju pretvara u realnost, pamet starih i mladih ovde se shvata kao sveto jedinstvo. Svi već znamo, dobri filmovi će čak i dugo pošto nas ne bude na ovom mestu biti vidljivi, kao pobedničke zastave koje zaustavljaju poglede i ubrzavaju rad srca! - rekao je Kusturica, nakon što se zahvalio na priznanju koje mu je uručeno.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
