Izvor: Blic, 22.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo
Posle Pariza, izložba stripautora Enkija Bilala stiže u Beograd i Sarajevo
Malo promaje u umetnosti
Stripovi 'Sajam besmrtnih', 'Ženazamka', 'San čudovišta', 'Los Anđeles', ''Krvavo srce', samo su neki od naslova dela slavnog majstora Enkija Bilala, Jugoslovena po rođenju koji je karijeru ostvario u prestonici devete umetnosti Parizu, gde upravo doživljava omaž u Istorijskoj biblioteci, odakle će njegovi radovi u maju biti preneti u Paviljon 'Cvijeta Zuzorić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a odatle u Sarajevo.
Enki Bilal je rođen u Beogradu 1951. godine. U desetoj godini sa roditeljima se seli u Pariz. Posle studija na Akademiji lepih umetnosti, 1972. godine objavljuje prvu storiju 'Prokleti bubanj' u časopisu 'Pilot'. Tri godine kasnije, sreće Pjera Kristana (scenaristu) i izdaje prvi album 'Krstaricu zaboravljenih', a od 1976. sarađuje sa čuvenom strip revijom 'Metal Hurlant'. Godine 1980. započinje rad na 'Vašaru besmrtnih', nakon čega sledi 'Ženazamka'. Ovog puta sam piše scenario. Postepeno se sve više zanima za sedmu umetnost. Godine 1982. crta dekor za film 'Život je roman' Alena Renea, a 1989. godine završava i svoj prvi film 'Bunker Palace Hotel', u kojem igraju Žan Luj Trentinjan i Karol Buke. Iste godine objavljen mu je i album 'Udruženi humanoidi'...
Na pitanje zašto je sa olovke prešao na kameru, svojevremeno je odgovorio:
Verujem da se u životu treba pomerati. Za mene su film i strip dve paralelne strasti. I crtež i film sam otkrio istovremeno, kad sam bio sasvim mali. Baveći se stripovima uvek me je privlačila priča. Suština stripa jeste da spoji crtež sa tekstom. Moja potreba da pripovedam u isto vreme je i filmska i romantična. Maštam o filmu kad crtam strip, i obrnuto. Pri tom, ne mislim da je film iznad stripa. Šta više, čini mi se da je ispod, jer strip dozvoljava veću slobodu kreacije. Film je uz to industrija, a to podrazumeva mnogo kompromisa, što je uslov da se svidi brojnijoj publici. Zato filmove, kao što je bio 'Tiko Mun', snimam bez uslova, što naravno ne ide uvek lako.
Kritičari su se veoma dugo pitali u koji žanr da svrstaju delo Enkija Bilala. Bilo je nedoumica u povodu njegove fantastike. Na te opaske, Bilal je umeo da odgovori da ne prihvata klasifikaciju, jer 'ja samo želim da učinim omaž svemu što se zasniva na imaginarnom'.
Nakon toga usledilo je pitanje recepta za 'prolazak' imaginarnog na tržištu Francuske, koje je poslednjih godina dobrim delom poprimilo obrise racionalnog. Bilal se i tad snalazi i spremno odgovara da je 'trenutak da se napravi malo promaje u svetu umetnosti radi protoka ideja. Svi mi želimo da pobegnemo u bajku. Moj način je da često gledam nebo i brojim zvezde. Meni to čini dobro. A kad čovek gleda mesec, onda dobija želju da se vrati na Zemlju i ponovo je osvaja'.
Jedna od Bilalovih večitih tema je i Jugoslavija prikrivena u nizu simbola, reči, imena i asocijacija. Iza njih vazda se krije strah, strah od današnjih događaja, strah od okruženja, strah od drugih ljudi... Zato je, kako kaže autor, 'vrlo teško pripovedati ne ulazeći u politiku, a ona je kuda god se okrenemo šizofrena'. M. MARJANOVIĆ Nova pozorišna scena u Studentskom kulturnom centruKubanske 'Porodične priče'
Posle pet godina pauze, pozorišna scena Studentskog kulturnog centra će ponovo biti aktivirana, tako što će, kako ističe Miki Milutinović, u čijoj nadležnosti je ova delatnost, 'otvoriti vrata za mlade. To prvenstveno znači saradnju sa BK Akademijom i Akademijom lepih umetnosti'. S tim u vezi za danas je zakazana premijera predstave 'Male ubice' kubanskog pisca Hose Triana, u režiji Predraga Ejdusa. U ovoj predstavi o 'pobuni mladih i o njihovoj želji da se oslobode autoriteta bilo da je reč o roditeljima, profesorima ili predsednicima', igraju učenici Predraga Ejdusa, Aleksandra Cucuć, Vladislava Đorđević i Miki Damjanović. Ono što je naročito zanimljivo u vezi sa ovim projektom jeste da, kako ističe jedan od aktera Miki Damjanović: 'Komad Hose Triana na nivou teme prilično komunicira sa domaćim komadom 'Porodične priče', zbog čega smo mi pokušali da naprvimo otklon u horor pravcu'. Ž. J.
Neda Ukraden predstavila svoj novi album 'Nova Neda'
Trijumf optimizma
Želela sam da naša, srpska muzika postane internacionalna. Ovo je više od CDa, više od muzičke kasete i više od muzike. Iza nas je vreme destrukcije, vreme ostrašće nosti i iracionalnog, a ovo je, i ne samo moj lični, trijumf pozitivnog, optimizma i ljubavi, rekla je Neda Ukraden na promociji svog novog albuma 'Nova Neda' juče u hotelu Inte rkontin ental, najavljujući promocije 7. marta u Lju bljani i 12. u Zagrebu.
Dok su na dva video bima emitovani Nadini najnoviji spotovi, brojnim novinarima, kolegama i prijateljima (bili su tu Sreten Karić, Indira Radić, Suzana Mančić, Minimaks, Zlata Petrović, Suzana Jovanović, Goca Božinovska, Era Ojdanić, Čobi, Nele Karajlić...) Neda je predstavila beogradske autore: Žiku Milenkovića, Sašu Loknera, i izvršnog producenta Vladu Ordagića, a Bajagu, koji je trenutno u Zimbabveu, i autore iz Hrvatske srdačno je pozdravila.
Svi me pitaju zašto sam ja, Srpkinja, snimala baš u Zagrebu. Zato što se tamo radi najkvalitetnija pop muzika u bivšoj Jugoslaviji, a i da bih lično proverila koliko je to još uvek daleko ili blizu za sve nas koji smo tamo nekada nešto značili glasom koji podrhtava, ne skrivajući suze, rekla je Neda.
Saradnjiu sa Nedom Ukraden, Saša Lokner je protumačio:
To je kao da studentkinji glume neko ponudi ulogu u filmu sa Milenom Dravić.
Imao sam sreću da sarađujem sa dve najlepše Nede Arnerić i Ukraden. Kao što vidite, Neda je lepa i kad plače rekao je Žika Milenković, a direktor 'Granda' Saša Popović dodao:
Drago mi je što je Neda svoj CD koji je sigurno vrhunac njenog umetničkog rada izdala baš za 'Grand' i to u trenutku kada se muzika koju ona izvodi vraća na velika vrata.
Mom senzibilitetu najviše prijaju balade i zato bih kao omiljene pesme na ovom albumu izdvojila prelepu kompoziciju popularnog Lea 'Ako ikad sviješ gnjezdo' i Valentićevu pesmu 'Što ti sina nisam rodila', rekla je za 'Blic' Neda Ukraden. S. MILOJKOVIĆ Pesma i pjesma
Leovu pesmu snimali smo u dve verzije, na ekavskom i ijekavskom. Budući da su hrvatski prateći vokali imali poteškoća sa ekavskom varijantom, tonac (takođe Hrvat) u jednom trenutku se razgalamio: 'Čujte, vrag vam materinu ustašku, dajte se koncentrirati i pjevajte pesma, a ne pjesma' kroz smeh, i propraćena ovacijama prisutnih rekla nam je Neda.
