Izvor: Politika, 22.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo poznata ljubav
Znao je naizust Bajronovo delo "Čajld Harold", Geteovog "Fausta", Puškinovog "Evgenija Onjegina", Šilerove pesme
Čuh na telefonu mom svemirskom/i s Olimpa uhvatih reči nošene vetrom.
Samo malobrojni upućeni čitaoci prepoznaće u ovim, pomalo futurističkim stihovima njihovog tvorca – Nikolu Teslu. Reči su iz pesme datirane 1934. godine, koja je posvećena njegovom prijatelju, američkom piscu Džordžu Silvesteru Vireku. O ovoj, gotovo nepoznatoj strani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Teslinog života može se, međutim, pročitati više u knjizi Vasa Milinčevića "Nikola Tesla i književnost" koja će se pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga u izdanju Biblioteke grada Beograda.
Naš ugledni istoričar književnosti i univerzitetski profesor Vaso Milinčević kaže za "Politiku" da je, pre više decenija, u časopisu "Delo" iz 1895. godine pronašao Teslin članak o Jovanu Jovanoviću Zmaju i našoj narodnoj poeziji, kao i Tesline prevode Zmajevih pesama. To ga je, kaže, zainteresovalo da dalje istražuje odnos koji je slavni izumitelj imao prema literaturi, ali i umetnicima sa kojima je bio blizak.
Iz brojnih dela koja opisuju Teslin život poznato je da je Mark Tven, čuveni američki autor i njegov prijatelj, smatrao da bi Tesla bio izvanredan pisac da se nije posvetio nauci. Jer, prema rečima Vasa Milinčevića, Tesla je smatrao da i nema razlike između nauke i umetnosti, uma i emocija. Proslavljeni izumitelj video je svet u slikama, imao je vizije i maštanja poput pisca, čak je i svoje pronalaske doživljavao više intuitivno, nego egzaktno.
Imao je do opipljivosti jasne predstave i to se može uočiti i u njegovim autobiografskim spisima. Tako je u knjizi "Moji izumi" Tesla zapisao da su ga od najranije mladosti opsedale slike "tako stvarne da sam kroz njih mogao proći rukom". Prema tim halucinacijama Tesla nije bio pasivan, kaže nam Vaso Milinčević, već ih je pretvarao u realne slike. "Počeo sam da putujem u mašti, sretao sam ljude, upoznavao nove krajeve, i oni su mi bili isto toliko uverljivi kao i oni iz stvarnog života" rekao je jednom prilikom Nikola Tesla.
U ovoj izrazito zanimljivoj priči o Teslinoj privrženosti svetu knjiga i mašte, Vaso Milinčević nam otkriva šta je "Prometej 20. veka" posebno voleo da čita. Naime, jako je bio zaljubljen u našu narodnu poeziju, Zmajeve pesme, dok je Njegošev "Gorski vjenac" znao napamet. Zabeležen je podatak da se u njegovom skromnom prtljagu za Ameriku, 1884. godine, pored zbirke Vukovih narodnih pesama, našla i knjižica Zmajeve poezije, ali i sveska stihova koje je lično stvorio. Naime, vremenom je otkriveno da je Tesla čitavog života povremeno zapisivao pesme. Zbirka njegove poezije izgorela je, nažalost, u požaru u kojem je uništena i njegova laboratorija, mnogi nacrti projekata i dragocenosti, otkriva nam profesor Milinčević.
O načinu na koji je "druženje" sa knjigama uticalo na Teslin karakter govore mnogi podaci rasuti u raznim biografijama. U ranom dečaštvu čitao je Mikloša Jožiku, mađarskog pisca istorijskih romana, koji je u svojim delima imao junaka jake volje. Tesla je kasnije često govorio da je zahvaljujući tom književnom liku imao običaj da kad nešto počne to i završi.
Recimo, Tesla je pročitao celokupna Volterova dela. Bile su to, prema mišljenju Vase Milinčevića, čak 82 knjige. Međutim, kada je završio rekao je sa uzdahom: "Never more". Ali, upornost je bila jača.
Nedugo zatim, iščitao je sabrana Dekartova dela na nemačkom jeziku. Spisi ovog francuskog filozofa i matematičara ostavili su dubok trag u Teslinoj percepciji sveta. Zapisao je da je od Dekarta prisvojio temeljni metod u posmatranju života. "Tu sam se privikao da svoje misli i razmišljanja postavljam u matematičke formule. Što se nije dalo izraziti u obliku jednačine, nije me ni zanimalo. Tim naučnim putem ja sam došao do indukcije u elektrici, a na taj način čitam i danas srpske narodne umotvorine. To je put nauke", stoji u "Mojim izumima".
Dakle, Nikola Tesla je bio obrazovan filozofskom i književnom literaturom. Kako nam priča Vaso Milinčević, znao je naizust Bajronovo delo "Čajld Harold", Geteovog "Fausta", Puškinovog "Evgenija Onjegina", Šilerove pesme. Upravo je u jednoj knjizi, još kao dečak, video sliku Nijagarinih vodopada i rekao oduševljeno svom ujaku da će jednog dana napraviti točak koji će pokretati vode Nijagare i otići u Ameriku. To se i ostvarilo posle 37 godina, kaže nam profesor Milinčević. Uspeo je da "ukroti" Nijagaru, a prva centrala na ovom vodopadu izgrađena je na Teslinim principima naizmenične struje.
Biljana Stojaković
[objavljeno: 22.10.2006.]
.jpg)
