Izvor: Politika, 12.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo optimizma za kraj
Filmovi „Duša kuhinje” Fatiha Akina, „Lola” Briljanta Mendoze, „Mr Niko” Žakoa Van Dormela, „Samac” Toma Forda i „Opstanak živih mrtvaca” legende zombi filma Džordža A. Romera. „Počasni „Zlatni lav” i za Silvestera Stalonea
Venecija, Lido- Broje se sati do festivalskog kraja i proglašenja odluka žirija na čijem je čelu, do sada već viđenim filmovima iscrpljeni, tajvansko–američki reditelj i oskarovac Ang Li.
Posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu nimalo nije lak, jer u moru ispodprosečnih i,u najbolju ruku,prosečnih filmova u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg festivala, treba da odabre najbolje i dodeli „Zlatnog lava”.
Srećom po njega, ali i za ostalu festivalski populaciju, pasu se poslednjih danaretkim nadprosečnim filmovima,poput „Lurd” Džesike Hosner, „Ljubav u vreme rata” Toda Solonca, „Kapitalizam: ljubavna priča” Majkla Mora i „Lebanon” Samuela Moaza, priključili i filmovi Fatiha Akina, filipinskog reditelja Briljanta Mendoze, Žakoa Van Dormela, američkog debitanta Toma Forda.
Najnoviji film tursko–nemačkog reditelja Fatiha Akina – „Duša kuhinje” sasvimje drugačiji od svih njegovih predhodnih, jer je u pitanju komedija. Tačnije, humoristička posveta njegovom rodnom gradu Hamburgu, radničko–boemskoj četvrti Vilhelmsburg, lokalnom restoranu (film je nazvan po njemu) koji se, umesto kulinarskim đakonijama, proslavio zapravo svojom dobrom atmosferom i životnošću. Vlasnik restorana, Grk – Zinos, lični je Akinov prijatelj kome je poverena i velika uloga u filmu, u kojem glavni zaplet počinje onog trenutka kada Zinos, u želji da promeni navike u ishrani svoje boemske klijentele kojajede njegove podgrejane pice, u restoran dovede pravog kuvara i tako počne raspad sistema. „Duša kuhinje” je pre svega filma dobrih vibracija, zanimljivih i autentičnih likova i humora koji izvire iz svakodnevice. Najvažnije je zapravo to što je Akin pokazao da je spreman i na pomake u svom rediteljskom stilu i na nove filmske izazove. Upravo je zbog toga na novinarskoj projekciji i doživeo ovacije.
Ne bi bilo veliog iznenađenja ni kada bi se među laureatima večeras našao i „azijski De Sika" – filipinski reditelj Briljante Mendoza čiji je film „Lola” bio prikazan kao još jedan „film iznenađenja”. Pošto je proletos u Kanu za film „Krvoproliće” osvojio „palmu” za najbolju režiju, Mendozi bi se i u Veneciji mogla dogoditi nagrada, za njegovu verziju „Kradljivaca bicikla”, snimljenu na okrutnim i pulsirajućim pločnicima Manile. Ovo je priča o dve starice koje su slučajno povezane jednim ubistvom. Lola je baka dečaka koji je izboden nožem zbog mobilnog telefona i sada prolazi kroz sudsku, administrativnue i pogrebnu rašomonijadu, a Sepa je baka ubice, spremna na sve kako bi ga izbavila sa robije.Mendoza njihove sudbine spaja u svoj do sada najdinamičniji film, koji bi se lako mogao dopasti i Angu Liju.
Iako repetetivan u sadržaju i „Mr Niko” belgijskog oskarovca Žakoa Van Dormela („Toto heroj”),
mogao bi se naći među nagrađenima zbog svoje futurističko–filozofske komedije sa primesama pravog filmskog eseja o Velikom prasku, evoluciji i teoriji haosa. Van Dormael se kao pripovedač poigrava, račvajući priču na više strana, s namerom da ispita u kojim se sve smerovima može kretati nečiji život u odnosu na donesene odluke. Junaka ove neobične komedije, vidimo kao dečaka Nema koji se na peronu železničke stanice mora odlučiti hoće li da pođes majkom ili da ostanes ocemposle njihovog razvoda, a Van Dormel u zavisnosti od različitih odluka tvori različite verzije njegovog odrastanja i sazrevanja. Nemo je čas je bogataš, a čas klošar, ženi se sa tri različite žene, doživi duboku starost ili gine kao tinejdžer. Prekomplikovano jeste, ali je Van Dormel učinio stvari takvim da one u filmu funkcionišu.
I poslednji prikazani film u konkurenciji – „Samac” Toma Forda, koji debituje kao reditelj a inače je godinama egzistirao kao modni dizajner (radio dugo za „Guči”), ostavio je solidan utisak. Reč je o visokostilizovanoj ekranizaciji istoimenog romana Kristofera Išervuda, u kojoj je glavni junak piščev alter ego, Britanac koji predaje književnost u Kaliforniji (igra ga Kolin Fert) i teško se nosi sa pogibijom svog dugogodišnjeg ljubavnika. Njegovu tugu ne mogu ublažiti ni večere s najboljom prijateljicom koja zbog razvoda i sama prolazi kroz emotivnu krizu (igra je Džulijen Mor), niti pokušaj zavođenja od strane učenika.
Ford gledaocima nudi pravu melodramu, vizuelno estetizovanu, prepunu simbola i „slou moušena”, u kojem je pažnja više usmerena na prvoklasni dizajn i scenografsko–kostimografsku rekonstrukciju 60-ih godina 20. veka, nego na patnje glavnog junaka homoseksualca.
Pred kraj ovogodišnje Mostre viđen je i klasični horor film i to onaj koji izlazi iz majstorske radionice Džordža A. Romera, legendarnog tvorca podžanra – zombi filma. Njegov „Noć živih mrtvaca”, snimljen 1968. godine proglašen je najboljim zombi filmom svih vremena, a posle njega Romero je snimio i sasvim uspešne nastavke – „Zora živih mrtvaca” , „Dan živih mrtvaca” i „Zemlju živih mrtvaca”. Festivalski čelnik Marko Miler sada je u trku za „Zlatnog lava” uvrstio i Romerov peti nastavak, film „Opstanak živih mrtvaca”, na radost 69-godišnjeg reditelja i fanova ovog filmskog žanra, a na žalost svih onih koji ovakvu vrstu filmova gledaju jedino kada moraju. Sve u svemu, peti Romerov „zombi” nastavak, ispod je kvaliteta predhodnih.
Ovogodišnje festivalsko izdanje večeras se zatvara ceremonijom dodele nagrada, kineskim filmom „Čengdu, volim te”, dodelom počasnog „Zlatnog lava” za karijeru glumcu i reditelju Silvesteru Staloneu i projekcijom rediteljske verzije ( u bioskopima smo gledali producentsku verziju) njegovog prvog filma iz serijala „Rambo”.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 13/09/2009]
