Izvor: Politika, 25.Sep.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali – veliki zavodnik
Uloga u filmu „Barnijeva verzija” definitivno me je naučila da treba verovati u karmički ciklus. Znate, u ono – ukoliko se loše odnosite prema ljudima, ukoliko ih maltretirate, to će vam se vratiti
Od našeg specijalnog izveštača
San Sebastijan –On je dugo bio od one vrste glumaca čije vam je ime veoma poznato, ali nikako da se setite njegovog lika. Međutim, Pol Edvard Valentin Đamati (1967),dugogodišnji pozorišni i filmski glumac, postepeno,ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa velikom sigurnošću, nametnuo se kao jedan od vrhunskih karakternih holivudskih glumaca, čije prisustvo u kakvoj važnoj sporednoj ulozi u filmu znači uvek nešto novo i sveže, nezaboravno i nezamenjivo.
Rasel Krou se kune da je Đamati najbolji partner koga je u životu imao –igrali su zajedno u „Bajci o bokseru”,za šta je Đamati osvojio nominaciju za Oskara, a slično govore i njegovi partneri u filmovima „Poslednja stanica”, „Dvoličnost”, „Iluzionista”, „Vatreni obračun”, „Gospa iz vode”, „Veliki lažov”, „Američka divota”, „Hladne duše”,u kojem igra samog sebe.
Posle kompleksne glavne uloge u filmu „Barnijeva verzija”, koji je prema istoimenom kanadskom bestseleru Mordekaja Rišlera režirao Ričard DŽ. Luis, a koji je svetsku premijeru imao nedavno u Veneciji, pa posle Toronta stigao do San Sebastijana na svečano zatvaranje programa Zabaltegi, Pol Đamati sasvim sigurno se etablirao u sam vrh američkog glumišta, o čemu duhovito,a skromno, govori i u intervjuu za „Politiku”, vođenom juče u hotelu „Marija Kristina”.
Ovo Vam je definitivno uloga za Oskara!
Oh, čekajte, polako. Videćemo, ovo je ipak kanadski film!
Da li ste se ikada pribojavali pomisli da Vi, kao Amerikanac, treba da ekranizujete kanadsko nacionalno blago, voljeni lik iz omiljenog kanadskog bestselera legendarnog Mordekaja Rišlera?
Moram da priznam da sam se toga bojao, da sam bio zabrinut pri pomisli da će me neko iz Kanade nahraniti g... Ali, niko do sada to nije uradio, niko nije rekao da sam uništio nacionalno blago ili dobacio: „Šta hoće ovaj prokleti Amerikanac? ” Posle prikazivanja u Torontu, siguran sam da su oni zadovoljni filmom.
Često kažete da u svakoj ulozi postoji nešto strašno?
Oh, uvek postoji tako nešto, verujte!
Kako to može da utiče na razvoj uloge i likova koje tumačite?
Objasniću vam to na primeru uloge Barnija Panofskog u ovom filmu. Kao prvo, deo filma smo snimali u Rimu,gde sam ja, kao Barni, mlad i razuzdan čovek. Plašio sam se više da igram mladića nego Barnija koji je već starac. Starca je lakše igrati nego mladića, jer je kod mene taj proces već započeo, i bio sam veoma zabrinut da li ću biti dovoljno ubedljiv, da neću uspeti da se setim kako je to biti mlad i kako je ponovo setiti se sve te presije koju kao mladić imaš.
U „Barnijevoj verziji” tumačite lik u rasponu od trideset godina njegovog života?
E,to je ono što je bilo i najizazovnije,ali i najteže. Pribojavao sam se opasnosti da će se desiti da „utrpamo” celu knjigu u scenario i da će,ukoliko se baš svega budemo čvrsto držali, film trajati više od četiri sata. Bojao sam se da ćemo, ako budemo isuviše detaljni, izgubiti vitalnost kreacije koja inače krasi samu knjigu i sve te divne, lude likove od kojih su mnogi u ovom filmu. Dakle, najviše sam se pribojavao obima čitave te materije – nečijeg života u tri decenije.
Imali ste strah od toga da li ćete biti ubedljivi tokom čitava 132 minuta filma tokom kojih ste i Barni mladić, i Barni sredovečni –uspešni,i nemilosrdni producent,i Barni starac sa Alchajmerom? Barni Jevrejin, a Vi ste polu-Irac polu-Italijan?
Činjenica je da bi trebalo da sam rimokatolik, ali me sve to nije mnogo brinulo. Bio sam zabrinut zbog toga hoću li u kontinuitetu dočarati taj proces starenja i biti ubedljiv sve vreme. To je za glumca velika briga. Šminka jeste pomogla, montaža takođe, ali stalno ostaje ona unutrašnja glumčeva briga dali je dao najbolje od sebe, najiskrenije od sebe i najprofesionalnije moguće.
I jeste li zadovoljni rezultatom?
Jesam. Uloga Barnija me je definitivno naučila da treba verovati u karmički ciklus. Znate,u ono – ukoliko se loše odnosite prema ljudima, ukoliko ih maltretirate, to će vam se vratiti.
Dakle, Barni je na kraju dobio ono što je zaslužio za moguće ubistvo prijatelja, samoubistvo prve žene, prevaru druge i treće, za sve ono što je radio svojim glumcima i ljudima koji su ga voleli?
Ne mislim da iko zaslužuje takav kraj. Zaista je strašno kada doživite gubitak pamćenja, kada ne prepoznajete nikog oko sebe i ne umete da izgovorite reči koje su vam nekada bile deo svakodnevnog rečnika. To je grozno. Veoma surova kazna. Naučio sam da nije strašno što ne znate gde ste ostavili ključ od kola, već je strašno kada ne znate čemu ključevi od kola uopšte služe. Užasna je to bolest, a ne zaboravite da je Mordekaj Rišler pisao „Barnijevu verziju” kada je i sam uveliko patio od te bolesti.
Barni je pripit čitave tri decenije, a Vi ste i u tome uverljivi? Služili ste se onim čime se i inače služe metodski glumci?
A ne, nisam pio da bih se uživeo u lik. Pobogu, ne bih toliko izdržao! Igrao sam do sada mnogo pijanaca, to je fascinantna tema. Vidite,pravi pijanci uvek očajnički čine sve kako drugima ne bi izgledali pijani. U tome je štos! Tu su sve tenzije i inspiracije. Imate ljude koji su potpuno haotični dok se ne napiju, jer jedino pijani mogu sve stvari da dovedu u red. Imate i one koji su simpatični jedino kada su pijani. Ovo je nepresušna tema i mogu o tome beskrajno dugo govoriti. U tome je moj problem –hik!
U ovom filmu voljenu ženu igra jedna od nekadašnjih „Bondovih devojaka” Rozamund Pajk. Odlična partnerka?
Ona je sjajna, izvanredna! Tako krhka, lepa i tiha kao Mirjam u ovom filmu. Snažna, „vruća” žena! Bilo je lepo stariti zajedno sa njom.
Do sada u filmovima i niste imali baš mnogo sreće sa ženama, u smislu da ste uvek u njima tražili oslonac. Odražava li to i deo Vaše ličnosti?
To je istina, iako o tome zapravo nisam mnogo razmišljao. Istina,jasam uglavnom igrao likove muškaraca kojima je potrebno da budu oslonjeni na nekoga i da sve te žene koje ulaze u njihove živote od tog pružanja oslonca nemaju gotovo ništa.
Sada Vas prvi put vidimo i kao velikog zavodnika?
O, da! I sam ne verujem u to!
Ulogu Barnijevog oca, penzionisanog policajcaJevrejina, igra Dastin Hofman,i vi zajedno činite veliku eksploziju radosti za gledaoce.
Apsolutno! Ne znam da li ste ikada imali priliku da ga sretnete i da pričate sa njim, on je prilično smešan! Svaka misao koja dolazi u glavu,dolazi pravo iz usta. On je veoma vitalan momak. On je glumački buldožer koji svojom glumačkom snagom nosi sve pred sobom! Među nama je proradila hemija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bilo je fantastično i zaista veoma okrepljujuće raditi sa njim. Bilo je to i veoma fizički osećaj, kao kontakt-sport. Još zanimljivije je i to da mog sina u filmu igra Dastinov sin Džejk.
Jeste li ikada imali osećaj da i Vi imate takav efekat na druge glumce?
O,ne! Ja radim sasvim drugačije. Nenametljiv sam u odnosima, osetljiv, prilagodljiv. Ljudi vole da rade sa mnom. I to je već nešto, a što je najvažnije – funkcioniše dobro.
Vi ste vrsta „holivudske anomalije”, poštovani ste i traženi iako ne pripadate takozvanoj A-listi holivudskih glumaca. Šta Vi mislite da je ključ za to?
Možda to što nemam mnogo kose i što sam malo pretežak, što sam ograničen na određeni način, ali ipak talentovan da lepotanima „skinem” mnoge uloge! Vidite, nisam momak raskošnog izgleda, što mi zapravo daje mnogo više slobode. To radi u moju korist. Dobijam mnogo zanimljivije uloge i mogu da kažem da sam prilično srećan.
Ukoliko biste bi bili u prilici da uzmete nečiju snagu, čiju biste uzeli?
Napoleonovu! Osvojio je celu Evropu! Pošto je imao kompleks čoveka malog rasta, uzeo bih mu samo dušu, ne bih mu otimao fizički izgled! Ha!
A čiju biste glumačku dušu rado pozajmili?
Roberta Divala! Uvek sam ga voleo, ali on jejoš uvek živ, tako da verovatno još uvek ima dušu koja mu treba. Dopada mi se činjenica da je on uvek ubedljiv bez obzira na to šta radi, da se kao glumac ničega ne plaši. On je veoma suptilan, a izražajan, karakteran i veoma, veoma dobar.
Pamtite li prvi film koji ste gledali?
Pamtim! „Posle ponoći” sa Rutgerom Hauerom iz perioda kada je već imao problema sa pićem!
Pozorište još uvek priželjkujete?
Uvek! Voleo bih ponovo da radim neki komad Semjuela Beketa na Brodveju. Beketa i Harolda Pintera! To su veoma zabavne stvari, sa onim uvrnutim, crnim humorom i sjajnom dramom kakva meni odgovara!
-------------------------------------------------------
„Zlatna školjka” za Pitera Mulana
„Zlatna školjka”,najveće priznanje 58. San Sebastijan festivala, većinom glasova žirija kojem je predsedavao naš reditelj Goran Paskaljević, kasno sinoć je otišla u ruke škotskom glumcu i reditelju Piteru Mulanu za film „Neobrazovani delinkventi”, dok je glavnom glumcu u ovom filmu Stivenu Robertsonu pripala vredna nagrada za najbolju mušku ulogu.
Drugu nagradu žirija osvojio je rediteljski dvojac Hudit Kolelj i Hordi Kadenaza za katalonski film „Elisa K”, dok je nagrada za najbolju režiju pripala legendarnom Čileancu Raulu Ruizu za režiju filma „Misterije Lisabona”.
Nagradu za najbolju žensku rolu osvojila je španska glumica Marina Komas za ulogu majke u filmu „Crni hleb”, najbolji scenario je sa potpisom Benta Hamera („Kući za Božić”), najbolja kamera u baskijskom filmu „Otac”, dok je Specijalna nagrada pripala reditelju marokanskog filma „Džamija” Daoda Olada Sijada. Nagrada žirija kritike pripala je japanskom filmu „Ginpin” Naomi Kavase.
Dubravka Lakić
objavljeno: 26/09/2010
