Izvor: Politika, 21.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Mali princ” prvi put u stripu
Francuski crtač Žoan Sfar adaptirao poznatu knjigu, strip u originalu objavila poznata kuća „Galimar”, a kod nas Edicija „Veseli četvrtak”
Kultna knjiga za decu i odrasle, „Mali princ”, iz pera Antoana de Sent Egziperija od sada će moći da se čita i u formi stripa. Žoan Sfar (1971), jedan od najtalentovanijih autora novog talasa francusko-belgijskog stripa, adaptirao je lik čuvenog sanjara, ostajući veran Egziperijevom tekstu, a njegov strip upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je objavljen na srpskom u Ediciji „Veseli četvrtak” iz Beograda, koja je osnovana prošle godine sa namerom da „probudi strip publiku u Srbiji”.
Strip „Mali princ” prošle godine je objavila izdavačka kuća „Galimar” u ediciji „Fetiš”, a Sfarovo delo u Francuskoj je dočekano kao izdavački poduhvat godine i ocenjeno kao jedna od najboljih književnih adaptacija u žanru stripa. „Mali princ” u novom ruhu nagrađen je priznanjem za najbolji grafički roman po izboru francuskog književnog časopisa „Lir”, a na prestižnom međunarodnom festivalu stripa u Angulemu ocenjen kao najznačajniji strip za mlade.
Sfar je, inače, poznat po tome što, uz Luisa Trondhajma, potpisuje izuzetno ambiciozni serijal „Donjon”, na kojem sarađuje još nekolicina crtača i scenarista. Njegova namera da replike Malog princa smesti u oblačiće zapravo predstavlja prvu strip adaptaciju Egziperijeve poetsko-filozofske knjige iz 1943, a tu ideju odobrili su i nosioci autorskih prava francuskog pisca čija je popularna knjiga prevedena na više od 180 jezika i prodata u više od 80 miliona primeraka. Takođe, Sfarov „Mali princ” biće prvi rad ovog autora objavljen na prostoru nekadašnje SFRJ.
Po čemu bi „Mali princ” Žoana Sfara mogao biti nov i originalan?
Prema rečima strip kritičara Pavla Zelića, iako Egziperijeva knjižica u svima nama izaziva jake emocije i asocijacije na junakovu malu planetu sa tri vulkana, ona se najvećim delom sastoji od dijaloga likova usred pustinje. Nema se tu, dakle, mnogo šta crtati, smatra Zelić, pogotovo što postoji i drugo ograničenje, a to su ilustracije samog Egziperija, koje krase stranice svakog izdanja „Malog princa”, što znači da Sfar mora da dela unutar već jasnih parametara.
– Sfar ostaje veran čak i Egziperijevoj crtačkoj viziji, ali hvata svaku i najmanju priliku da docrta ono što nedostaje, ili da nešto suptilno popravi, a bogami i da preskoči po koju piščevu ilustraciju. Sfarov crtež je dopadljiv u svim svojim namernim ili nenamernim nesavršenostima koje bogato nadoknađuje jakim i karakterističnim stilom, kao i bogatim i punim kolorom. U pripovedačkom delu Sfar je, koliko je to moguće, dosledan fantastičnim Egziperijevim mislima, ali se ne libi da „štricne” koju scenu ili deo dijaloga radi ritma – naglašava Zelić, dodajući da je posle nekolicine adaptacija na filmu i u crtaćima i umetnik iz sveta stripa uspeo da uhvati tu tananu nit koja nas povezuje sa detinjstvom i onim dečjim pogledom na svet koji nikada ne smemo da zaboravimo.
Stripovani „Mali princ” ima 110 strana i moći će da se kupi u maloprodajnim objektima „Trafike” (Beograd, Sarajevska 40, Despota Stefana 74, Milutina Milankovića 34), kao i u striparnicama „Darkvud” i „Alan Ford” od sledeće nedelje, po ceni od 1.600 dinara za članove Kluba čitalaca „Veselog četvrtka” čiji članovi postajete odmah po kupljenom stripu). Prevod stripa „Mali princ” za srpsko izdanje uradila je Nevena Glibetić, a adaptaciju prevoda potpisuje Dimitrije Jovanović.
-----------------------------------------------------------
„Politika” saznaje
Uskoro novi prevod Egziperijeve knjige
Izdavačka kuća „Paideja”, kako saznajemo, do kraja godine će objaviti novi prevod Egziperijevog „Malog princa”, za koji je angažovana Sanja Pantelić. Do sada je objavljeno bar dvadesetak izdanja ove poznate knjige. Pomenimo samo neka od njih: Nolit (prevod Strahinja Jelić, 1979), „Narodna knjiga” (Strahinja Jelić, 1996), „Prosveta” (Mirjana Vukmirović, 1996), „Ne&Bo” (Vesna Venijamin-Blagojević, 1997), „Mono i Manjana” (Bojana Vukšić, 1997), „Dereta” (Nataša Đinđić-Stanković, 1998), „Libreto” (Dragan Ivanović, 2001), „Svetovi” iz Novog Sada (Nenad Krstić, 2001), LOM (Flavio Rigonat, 2004), „Aleksandrija” (Olgica Smiljanić, 2004), „Beoknjiga” (Željka Mitrović, 2004), SKZ (Jasmina Miković, 2008), i drugi. „Mali princ”, priča koja nam razotkriva usamljenost i apsurd sveta odraslih, vraća se izgleda na velika vrata.
M. Sretenović
[objavljeno: 22/08/2009]
