Izvor: Blic, 29.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male agresije
Male agresije
Ovih dana u Beogradu jedno vozilo grmi našim ulicama. Toliko glasno i agresivno pozivaju na neku priredbu, sad svejedno koju, da se uopšte ne čuje o čemu je reč. Puštaju pojačala, sa rukama u džepovima, do daske. I agresija na naša čula postaje maksimalna. Najgore je, ako zbog gustog saobraćaju, ne mogu da se kreću slobodno ulicom i ostanu zarobljeni duže vreme na jednom mestu. Onda količina decibela postaje tako velika da čovek samo traži način kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da pobegne u neku sporednu ulicu i oslobodi se napasti.
Zar je mogućno da neko misli da će tom neprijatnom bukom privući našu pažnju i nagovoriti nas da odemo na njihovu priredbu! Zar savremena nauka o propagandi nema poglavlje koje uči da poziv na predstavu ili priredbu ne sme biti tako agresivan do neprijatnosti! Sve je više raznih kurseva, fakulteta i akademija, državnih i privatnih, za tu oblast javnog informisanja i oglašavanja, a ono metodi postaju sve gori. Onaj nekadašnji dobošar na seoskom ćošku bio je bolji. Tom poslu se obično posvećivao neki šarmantni i duhoviti seljanin koji je svoj glas prilagodio uhu svojih zemljaka. Sigurno im nije ni na pamet padalo da svoje zemljake nečim nerviraju, jer bi mogli da izvuku i batine...
Civilizovanost je poštovanje drugog, njegovog prostora, njegovog tela, njegovog kretanja. Sigurno vam se svakodnevno dešava da neko želi da vas obiđe, a onda vas odgurne kao da ste predmet, grana, vreća, kamen, a ne čovek. I to bez izvinjenja ni pre ni posle agresivnog prolaska pri čemu ste vi odigrali ulogu šahovske figure protivničke boje koja se sklanja sa table. Ako vam se na licu ocrta iznenađenje što neko tako agresivno prolazi, može vam se dogoditi da prolaznik počne da polemiše sa vašim licem iako ništa niste rekli, i to u stilu: 'Šta je! Ne smem ni da prođem! I to pravo hoćeš da mi oduzmeš, je li? Mnogo si mi nešto svilen!' ili nešto slično.
