Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci ponovo otkrivaju Racina
Naglašena euforičnost u oživljavanju svega što je vezano za Racina logična je posledica višegodišnjeg vela kojim su pokrivani njegov tegoban život, sjajna poezija i, nadasve, tragična pogibija u NOR-u
Skoplje – U Velesu je nizom svečanosti počelo obeležavanje stogodišnjice od rođenja i šezdeset godina od tragične smrti pesnika Koste Soleva Racina, utemeljivača savremene makedonske literature i revolucionara plemenitog kova. Zaslugom aktuelnog gradonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Velesa Ace Kocevskog i nekadašnjih Racinovih drugova i saboraca, književnika, obe godišnjice su, zapravo, ponovo otkrivanje autora neponovljivih stihova „Lenke” i „Tutunoberačite”.
Na ovogodišnjim Racinovim susretima, 44. po redu, predstavljena je luksuzna monografija o veleškoj gimnaziji koja nosi njegovo ime, a u njoj su osvetljeni momenti iz života i stvaralaštva pesnika koji je 1943. godine poginuo kao borac Narodnooslobodilačke vojske Makedonije.
Naglašena euforičnost u oživljavanju svega što je vezano za Racina logična je posledica višegodišnjeg vela kojim su pokrivani njegov tegoban život, sjajna poezija i, nadasve, tragična pogibija u NOR-u. Ova poslednja činjenica iz pesnikovog života, „začinjena” prisustvom moćnih saučesnika, gurnuće ga na margine makedonske kulturne istorije.
Zvaničnoj verziji da je Racina, zbog urođene nagluvosti, nesrećnim slučajem ustrelio njegov saborac Mine Minovski blizu partizanske štamparije na planini Lopušnik kod Kičeva, pridodaje se i ona po kojoj je „visokomoralni Kosta” likvidiran po direktivi čelnika makedonskih partizana.
U nadmetanje da se dugogodišnje ignorisanje Racina nadoknadi uključili su se mnogi, počev od lokalne samouprave u Velesu, preko istoričara i književnih teoretičara, do dramskih umetnika. Prvi su obnovili Racinov rodni dom, pretvorivši ga u prelepi muzej; drugi otvaraju arhive i prozivaju preživele pesnikove savremenike, a treći imaginacijom dočaravaju istinu o Racinu.
Siromašni grnčar iz Velesa je trajno otrgnut od zaborava zauzimanjem pokojnog Blažeta Koneskog koji je, još sedamdesetih godina 20. veka, rekao da među Makedoncima nije bilo učenijeg i pismenijeg čoveka u vremenu kad je živeo. Zahvaljujući zauzimanju Koneskog, Racinov život i delo istraženi su do sitnica, a u njima su redom pobrojani datumi i dela – od prve pesme do nezavršenog romana.
Kosta Solev Racin rođen je 22. decembra 1908. u Velesu, gde se školovao do prvog razreda gimnazije. Zbog siromaštva, prekinuo je školovanje i uz rad u očevoj grnčariji se samoobrazovao. Bio je delegat kongresa Komunističke partije Jugoslavije, održanog 1928. godine u Drezdenu. Zbog naprednih ideja i organizovanja komunističkog pokreta u Makedoniji robijao je u Sremskoj Mitrovici. Bio je organizator ustanka u Makedoniji, borac u partizanskom odredu „Korab” i urednik partizanskog lista „Ilindenski pat” (Ilindenski put). Zbog drugačijeg poimanja ponašanja među komunistima, početkom 1940. godine, isključen je iz partije a zbog kritike nemorala partizanskih glavešina osuđen je na dvogodišnji bojkot. Kad su mu drugovi ukinuli tu kaznu, „častili” su ga (prema nekim mišljenjima) metkom, ostavivši ga u sedmočasovnoj agoniji u šumi na Lopušniku. Umetnička eksplozija iz Racinovih socijalnih, rodoljubivih i ljubavnih pesama iz zbirki „Beli Mugri” i „Antologija bola”, pregrmela je sve potonje bojkote njegovog dela – pesničkog i revolucionarnog.
Mile Radenković
-----------------------------------------------------------
Prezime neuzvraćene ljubavi
Kosta Solev je bio zaljubljen u svoju sugrađanku, prelepu gimnazijalku Rahilku Racu Firfovu, ali mu ona nije uzvratila osećanja. Iako će kasnije priznati da joj se Koča dopadao, ali da je tada svaka njena veza sa siromašnim grnčarem bila isključena, Raca je zaslužna za prelepe ljubavne stihove, njoj posvećene. Racin ih je ispisao na trideset sedam poštanskih kartica, i svaka je mala istorija čežnje za neuzvraćenom ljubavi.
Grnčar, pesnik i revolucionar je lepu Rahilku toliko voleo da je svom imenu – Kosta Solev dodao i Racino ime, po kojem će trajno biti zapamćen.
[objavljeno: 26/05/2008.]
