Izvor: Politika, 07.Okt.2015, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor za naslove romana
Nemački pisac Klemens Majer sakuplja građu za novi roman u Srbiji jer će radnja biti smeštena u Beograd, gde jedan od junaka sreće Tita
Klemens Majer, pisac iz Lajpciga, oktobarski je gost Kuće za pisce, u organizaciji udruženja „Krokodil”. Cilj ovog programa jeste da se autorima iz evropskih zemalja pruži mogućnost da mesec dana borave u Beogradu, rade na svojim delima i ujedno se upoznaju s društvenim i književnim prilikama u Srbiji.
Po završetku gimnazije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Klemens Majer (1977) bavio se najrazličitijim poslovima, radio na viljuškaru i kao nosač nameštaja, čime je finansirao svoje studije na Nemačkom institutu za književnost u Lajpcigu. Za svoj prvi roman „Kada smo sanjali” dobio je brojna priznanja, uključujući književnu nagradu MDR-a, nagradu nemačke televizijske kuće za 2001. godinu. O ovoj knjizi o lajpciškoj stvarnosti posle pada Berlinskog zida, snimljen je istoimeni film u režiji Andreasa Drezena, premijerno prikazan na ovogodišnjem „Berlinalu”. Naša publika moći će da ga vidi na Gete festu, 14. oktobra, u Kulturnom centru Beograda, od 20 časova.
Za knjigu „Noć, svetla” 2008. je dobio nagradu lajpciškog sajma knjiga. Ova knjiga prevedena je na srpski u izdanju „Samizdata B92”, a reč je o zbirci priča o likovima na margini, izloženim egzistencijalnim problemima. Poslednji roman Majera „U kamenu” objavljen je 2013, a 2016. pojaviće se i na srpskom.
Klemens Majer kaže da će boravak u Srbiji iskoristiti za sakupljanje građe za poglavlje romana čija će radnja biti smeštena u Beograd, gde jedan od junaka sreće Tita. Sa hrvatskim piscem Edom Popovićem, naime, obišao je nedavno krajolik oko Velebita gde je snimljen film po knjizi Karla Maja, čiji su mu avanturistički romani inspiracija. Prevodilac Drinka Gojković rekla je da ovog autora zanimaju junaci koji su socijalni autsajderi sa kojih skrećemo pogled i nazvala ga je „majstorom za naslove”.
– Čitaoci žele da čitaju o likovima koji stoje na ivici ponora i da vide kako se bore da u ponor ne padnu – dodao je autor.
A prevodilac Bojana Denić u njegovoj prozi je primetila manifestaciju svetla kao dramaturško sredstvo za komponovanje ritma romana.
– Svaki pisac osetljiv je na različite uticaje. Mene je svetlo oduvek privlačilo: bilo da je to zora, izlazak sunca, neonska reklama ili taksi sa žutim svetlom, koji prevozi moje likove – kaže autor.
Na pitanje koliko u njemu odzvanja neki roman, kad ga završi, budući da su mu tekstovi dosta intenzivni, Majer je rekao da ga je knjiga „Noć, svetla” dugo pratila.
– Posle nje sam se vrteo u krug. Pitao sam se ko će ovo uopšte da čita. Mučim se dok pišem, cepam se na dve ličnosti, upadam u rupu. Kad završim, pomislim: „Sad mogu i da umrem, ne bi ni to bilo loše ”, a onda se pojavi nova priča i opet iznova...
M. S.
